Миленијалци, рођени између раних осамдесетих и средине деведесетих, прва су генерација која није остварила веће расположиве приходе од претходних генерација, говори истраживање. Стручњаци наводе да је на то утицало то што су у радни живот ушли у време финансијске кризе 2008. године, као и дуг период стагнације реалних зарада који је уследио.
Преглед извештаја показује да су, у просеку, реалне недељне плате двадесетчетвогодишњака рођених крајем деведесетих биле 12 одсто више у односу на оне рођене крајем осамдесетих. Подаци такође показују да двадесетчетвогодишњаци рођени почетком двехиљадитих зарађују више него било која генерација од оних рођених педесетих година прошлог века.
Стручњаци наводе да је застој у животном стандарду миленијалаца добро документован у претходној деценији, али да се дуго претпостављало да ће се тај негативан тренд наставити и код генерације Зед. Међутим, истичу да најстарији припадници генерације Зед већ неколико година раде и да су "забележили су благи раст зарада".
Истраживање показује да су највећи раст плата имали најслабије плаћени радници - око 36 одсто реалног раста између 2012. и 2025. године, што се повезује са растом минималне зараде, посебно од 2016.
Радници узраста од 22 до 29 година са средњим зарадама остварили су раст сатнице од 15 одсто, док је код запослених у тридесетим тај раст био око 4 одсто, а укупно код свих запослених око 11 одсто.
Студија такође упозорава да би тренд могао да буде прекинут због виших цена и слабијег економског раста, као и због могућег повећања броја припадника NEET генерације, младих од 16 до 24 године који нису запослени, школовани, нити су на обуци.
У свету има око 262 милиона младих који припадају NEET генерацији, што значи да је отприлике свака четврта млада особа на планети (20 одсто) није запослена, не школује се, нити пролази кроз било какав вид професионалне обуке, према званичним подацима Међународне организације рада.