Отет, продат кријумчарима, враћен војним авионом: Орао крсташ Феликс коначно се вратио у Србију

Младунац орла крсташа Феликс допремљен је у Србију војним авионом након више од пола године проведене далеко од свог природног станишта. Његов повратак уследио је после дугих преговора и бројних напора да се птица безбедно врати из Либана, где је боравила након што је постала жртва илегалне трговине дивљим животињама.

На војном аеродрому у Батајници Феликса су дочекали представници Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) и Покрајинског завода за заштиту природе. Потом је пребачен у Прихватилиште за строго заштићене и заштићене дивље врсте у оквиру Зоолошког врта Палић у Суботици, где ће боравити све док стручњаци не процене да је спреман за повратак у природу.

У јулу прошле године, док још није напустио родитељско гнездо, орнитолози су Феликса обележили металним и пластичним прстеновима, као и сателитским одашиљачем, у складу са уобичајеном научном праксом праћења угрожених врста.

Као и већина младих орлова крсташа, који првих пет до шест година живота лутају пре него што достигну полну зрелост, и Феликс је кренуо на велико путовање. Ишао је преко Северне Македоније, Грчке и Турске до Сирије, где је ухваћен, а тада је уништен и телеметријски уређај који је носио на леђима.

"Феликс нажалост није изузетак. Убијање и криволов дивљих птица на подручју Медитерана и Блиског истока сваке године односе десетине милиона невиних живота. Он је имао среће утолико што је обележен, што смо могли да пратимо његово кретање и уопште сазнамо шта му се десило", каже извршни директор ДЗППС-а Милан Ружић.

Након што је ухваћен у Сирији, Феликс је завршио у рукама кријумчара дивљих птица, који су за њега тражили откуп.

У акцију спасавања укључило се Либанско удружење за миграторне птице на челу са др Мишелом Саваном. Он је, ризикујући сопствену безбедност, успео да преузме Феликса и смести га у прихватилиште у околини Бејрута, где је о птици пажљиво бринуто наредних шест месеци.

Преговори који су трајали месецима

Истовремено су трајали и покушаји да се пронађе начин за безбедан транспорт птице назад у Србију. Пуштање Феликса у природу на Блиском истоку није долазило у обзир - стручњаци су проценили да би се тиме поново нашао на удару кријумчара и ловаца на птице грабљивице.

Због тога је ДЗППС покренуло акцију прикупљања средстава за његов повратак авионом, а грађани Србије су у рекордном року одговорили на позив. За само три дана, 153 донатора сакупила су укупно 3.390,29 евра, колико је било потребно за основне трошкове транспорта, набавку транспортера, лечење, смештај и исхрану птице у Либану.

"Таман када је све било договорено, дан пре него што је Феликс требало да буде превезен први пут, ескалирали су сукоби у региону Блиског истока и авио-саобраћај је затворен. Тако је Феликс остао у прихватилишту све до сада, кад су се напокон стекли услови да се врати кући", појаснио је Ружић.

Важна улога Војске Србије

Од децембра 2025. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије било је у сталној комуникацији са амбасадором Србије у Либану, Миланом Тројановићем, који је помогао у организацији повратка птице.

Пошто авио-компаније нису прихватиле транспорт орла крсташа, укључена је Војска Србије, која учествује у мировној мисији у Либану. Начелник Генералштаба, генерал Милан Мојсиловић, одобрио је захтев и омогућио да се Феликс војним авионом пребаци у Србију. У процес су била укључена и надлежна министарства, укључујући заштиту животне средине, пољопривреду и ветерину, као и Министарство одбране.

Према информацијама које су српски орнитолози добили од сарадника у Либану, Феликс је у доброј физичкој кондицији. После почетног опоравка имао је одличан апетит и све време је показивао жељу да поново буде на слободи.

Симбол Србије

Орао крсташ, птица која се налази и на националном грбу Србије, спада у критично угрожене врсте, али његова популација у Србији последњих година ипак показује знаке опоравка. Од само једног гнездећег пара забележеног 2017. године на северу Баната, популација орлова крсташа у Србији постепено се опоравила захваљујући бројним мерама заштите и пажљивом надзору стручњака.

Према најновијим подацима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, ове године забележено је 29 гнездећих парова орлова крсташа и 25 младунаца у гнездима.