Нова студија доводи у питање ефикасност великог броја анализа који се користе током поступка вантелесне оплодње (ВТО). Реч је о додатним процедурама, тестовима и терапијама које приватне клинике често нуде уз стандардни третман, уз значајне финансијске трошкове за пацијенте - али без убедљивих доказа да побољшавају исход лечења.
Анализа 85 клиничких испитивања је показала да већина ових интервенција има мало или нимало доказане користи, иако се често промовишу.
"Постоје широко распрострањене дезинформације о додацима вантелесној оплодњи, а веб странице приватних клиника и форуми пацијената на друштвеним мрежама - главни извори информација за пацијенте - често преувеличавају користи и изостављају трошкове и ризике", рекла је Сара Ленсен, ауторка студије и истраживач на Универзитету у Мелбурну.
Према налазима студије, чак седам од десет најчешће коришћених додатака није показало мерљив утицај на шансе за трудноћу или је њихова ефикасност поткрепљена само слабим и неквалитетним доказима.
Међу интервенцијама које нису показале јасан ефекат налазе се акупунктура, различити лекови за смањење упале, биопсија слузнице материце ради анализе експресије гена, третмани интралипидне инфузије за убризгавање сојиног уља и жуманца у крв за јачање имунитета, као и терапија плазмом богатом тромбоцитима, која се примењује на јајнике или материцу.
Истраживачи нису пронашли довољно доказа ни за преимплантационо генетско тестирање за анеуплоидију (ПГТ-А), које се користи за проверу хромозомских абнормалности ембриона пре његовог преноса.
Мали број потенцијално корисних метода
Од свих анализираних процедура, само три су показала било какве назнаке користи, али и ти докази остају ограничени.
Тако "ЕмбриоГлу", медијум за пренос који садржи хијалуронску киселину и служи да помогне имплантацији ембриона, може повећати шансе за трудноћу и живорођење, али истраживачи упозоравају да резултати нису довољно поуздани. Затим, стругање ендометријума, поступак у ком се намерно нарушава слузница материце пре ембрио-трансфера, такође је повезан са могућим повећањем стопе трудноће и живорођених беба.
Слично томе, физиолошка интрацитоплазматска ињекција сперматозоида (PICSI), техника која се користи за избор зрелијих сперматозоида, показала је слабе индикације да може смањити ризик од побачаја.
"Додаци без доказа о ефикасности могу довести до лажне наде, већег финансијског оптерећења и непотребних медицинских процедура у периоду који је већ веома тежак за пацијенте", истакла је Ленсен.
Она додаје да клинике и лекари морају пажљиво да процене да ли је уопште оправдано нудити интервенције без јасних доказа, јер пацијенти често саму понуду тумаче као знак да метода има корист. Упркос недостатку доказа, више од 70 одсто пацијената у Аустралији, Новом Зеланду и Уједињеном Краљевству користи бар један од ових додатака током лечења, показују подаци истраживања.
Студија указује и на снажан утицај интернета и друштвених мрежа на одлуке пацијената. Готово сви анкетирани пацијенти ослањају се на сајтове клиника, док више од 60 одсто користи и платформе попут Фејсбука и Редита при доношењу одлука о терапији, преноси "Јуроњуз".