Скупштина усвојила измене Закона о пресађивању људских органа: Шта се мења по питању трансплантације

Скупштина Србије усвојила је измене Закона о пресађивању људских органа, којима се мењају правила даривања органа после смрти. Нове одредбе прецизирају ко и на који начин даје сагласност, а циљ је да се повећа број трансплантација и смање листе чекања.

Скупштина Србије усвојила је данас два закона из области здравства, који се тичу пресађивања људских ткива и органа. Усвојене су измене и допуне  Закона о пресађивању органа и Закона о људским ћелијама и ткивима. За измене и допуне Закона о пресађивању људских органа гласао је 141 посланик.

Усвојеним изменама, како се наводи у образложењу, прецизније су уређени услови и поступци даривања људских органа након смрти лица, као и права и обавезе свих учесника у поступку. Дефинисани су услови под којима се може приступити даривању органа, чиме се обезбеђује већа правна сигурност и заштита права грађана.

Закон који је до сада био на снази, подразумева претпостављену сагласност – да су сви донори ткива и органа уколико се за живота не изјасне другачије. Ту одредбу Уставни суд Србије прогласио је неуставном. Одлука Уставног суда, али и епидемија вируса корона скоро су зауставили трансплантациони програм у Србији.

Представници здравствених власти кажу да је ново законско решење донето како би се омогућило повећање броја трансплантација и смањиле листе чекања за пресађивање људских органа, а у циљу унапређења здравља грађана Србије и квалитета здравствене заштите у складу са савременим стандардима медицинске науке и праксе у овој области.

Новине које доносе измене закона подразумевају да се сваки појединац за живота изјасни да ли жели или не да дарује органе. Уколико жели да дарује органе о томе се изјашњава код изабраног лекара у дому здравља, али се сагласност може дати и у Управи за биомедицину која се налази при Министарству здравља. Они који желе да дарују органе добијају донорску картицу.

Остављена је могућност сваком појединцу да се предомисли током живота, те може да опозове изјаве о даривању или не даривању органа на исти начин као што је и дата. Уколико се деси да неко није дао изјаву током живота прецизирано је ко се од чланова породице изјашњава о томе након његове смрти. На првом месту то је пунолетно дете, супружник или ванбрачни партнер, родитељ, пунолетни брат или сестра умрлог лица.

Уколико ниједан члан породице не стекне право да да или одбије сагласност у складу са законом, то може да учини етички одбор здравствене установе.

"Сагласност члана породице може се повући до момента припреме умрлог лица за узимање људских органа, о чему се обавештава координатор за даривање људских органа, односно члан координационог тима за даривање људских органа", наводи се у измени закона.

Донорске картице издаје Управа за биомедицину. Управа је задужена и да води Регистар донора који желе да дарују органе. Они су дужни да евидентирају и особе које опозову своју одлуку о донорању органа.

Органи преминулог су једини су "лек" за пацијенте који чекају трансплантацију. На ново срце, јетру, бубреге, рожњачу у Србији чека око 1.700 пацијената, а на дијализи је и око 40 деце. У Србији се раде трансплантације срца, бубрега, рожњаче, а недавно је урађена и прва трансплантација плућа.