Уђемо у продавницу, изаберемо производе, затим на каси само прислонимо телефон или извадимо картицу и плаћање је готово за неколико секунди. Та навика постала је свакодневица, али иза те једноставности крију се и ситуације у којима један непромишљен клик или непажња могу довести до злоупотребе података.
Не верујте порукама које траже хитну реакцију
Поруке у којима се од корисника тражи да одмах кликне на линк, унесе податке или обави неку радњу су најчешће покушај преваре, упозорава професорка Факултета организационих наука др Зорица Богдановић, у разговору за РТС. Нападачи користе осећај хитности како би спречили жртву да размисли и провери информацију.
Не инсталирајте апликације ван званичних продавница
Највећи ризик представљају злонамерне апликације које се преузимају директно са интернета, каже за РТС ИТ стручњак Никола Будановић. Апликације треба инсталирати искључиво преко Google Play продавнице или App Store-а, а пожељно је користити и безбедносни софтвер на телефону.
Не откривајте PIN, кодове и податке са картице
Банке никада неће тражити да преко телефона или поруке откривате PIN, једнократне кодове или друге податке за ауторизацију, истиче проф. Богдановић. Управо до тих информација преваранти покушавају да дођу лажним представљањем као банка или државна институција.
Заштитите телефон и новчаник као што чувате готовину
Телефон треба обезбедити PIN-ом, отиском прста или препознавањем лица, како нико не би могао да користи картице сачуване у њему. Проф. Богдановић саветује и да се картице држе на сигурном месту, нарочито у јавном превозу и гужви, као и да се по могућству користе RFID заштитне футроле које онемогућавају неовлашћено очитавање сигнала.
Будите опрезни са QR кодовима
Стручњаци упозоравају да QR кодови сами по себи нису небезбедни, али могу водити ка злонамерним интернет страницама или лажним сервисима за плаћање. Посебан опрез потребан је приликом скенирања кодова постављених на улици, паркинзима или другим јавним местима.
Највећа претња није технологија, већ манипулација корисником
Оба саговорника наглашавају да су савремене платне картице и NFC плаћања технички добро заштићени захваљујући шифрованој комуникацији и напредним безбедносним стандардима. Највећи ризик представља такозвани социјални инжењеринг - ситуације у којима корисник, верујући да разговара са банком или другом институцијом, сам предаје податке који омогућавају преварантима приступ новцу, преноси РТС.