Екстремни временски услови могу да представљају озбиљан ризик по здравље, нарочито код оних група становништва која су посебно осетљиве на високе температуре, као што су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе које болују од различитих хроничних болести (болести срца и крвних судова, респираторних обољења, дијабетеса и сл ).
Такође су угрожене и особе изложене директном дејству сунчевих зрака попут оних које вежбају или раде на отвореном, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.
Негативни ефекти изложености високим температурама и сунчевом зрачењу по наш организам су бројни. Високе температуре могу да погоршају респираторне тегобе код хроничних болесника, пре свега оних који болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, али могу да имају негативан утицај и на дицајне путеве код мале деце.
Могу довести до бронхоспазма (грчења мишића дисајних путева), надражајног кашља и отежаног дисања. На врућини долази до ширења крвних судова, што снижава крвни притисак. Ноге често отичу услед слабије циркулације и последичног заостајања течности у доњим деловима тела.
На високим температурама, услед губитка течности мења се и вискозитет (густина) крви, па честа дехидрација може довести и до локалне тромбозе, срчаног или можданог удара.
Нагле промене температуре (нпр. нагли улазак из топлог окружења у расхлађену просторију или у хладну воду и сл.) могу довести до срчаног удара.
УВ зрачење може да изазове црвенило и опекотине, превремено старење и рак коже услед њеног исушивања и слабљења имунитета. Ако је температура ваздуха слична температури тела оно се хлади испаравањем, што може довести до промене срчаног ритма и изазвати дехидрацију и грчеве, а губитак течности може утицати на функцију бубрега и појачано накупљање минерала из урина и изазвати стварање камена у бубрегу.
Боравак на високим температурама и последично знојење може брзо исцрпити телесне течности, што доводи до дехидрације. Симптоми дехидрације укључују жеђ, сува уста, слабост, умор, вртоглавицу и потешкоће у концентрацији, а тешка дехидрација захтева медицинску помоћ. Хипертермија (прегревање организма) је стање код кога телесна температура расте изнад нормалних вредности. То може довести до озбиљних здравствених проблема као што су топлотна исцрпљеност или топлотни удар.
Топлотни удар је веома озбиљно стање које се јавља када се тело не може ефикасно охладити. Симптоми укључују високу телесну температуру, обилно знојење, вртоглавицу, мучнину, главобољу и убрзан пулс. Топлотни удар захтева хитну медицинску помоћ.Када је врућина треба избегавати излагање директном сунцу у периоду од 10 до 17 часова (нарочито деца, труднице, старији, срчани болесници), а уколико грађани буду напољу, треба да буду у хладу.
Препорука је такође да се носи и лагана, широка одећа од природних материјала, као и шешир са широким ободом или капа и наочаре за сунце са УВ заштитом. Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана - у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру) или касније у току вечери.
Људи који раде на отвореном (нпр. грађевински радници) треба чешће да праве паузе за одмор , да остану у хладу и да пију 1,5 чаше воде на сваких 30 минута. Препорука је и да се редовно пије негазирана вода и нискокалорична пића без кофеина, алкохола и шећера, како не би изазвали већу дехидрацију.
Такође, да се једу чешћи и мањи оброци, лагани.
"Покушајте да расхладите просторије у којима боравите, нарочито уколико у њима бораве деца, труднице, особе старије од 60 година, као и особе са хроничним здравственим тегобама. Температура у овим просторијама не би требало да прелази 30 степени у току дана, односно 24 у току ноћи", додаје се у саопштењу.
Уколико се користи клима уређаји, температура не треба да буде нижа од 7 степени у односу на спољну. Возачима се упућује апел да избегавају путовања у најтоплијем делу дана, а деца и кућни љубимци никада не треба остављати саме у возилима, чак ни у хладу.
"Малу децу немојте изводити напоље у најтоплије доба дана и никакао их немојте излагати директном сунчевом зрачењу. Уколико имате љубимце не заборавите да и на њих врућина веома неповољно делује. Обезбедите им довољно свеже воде, не шетајте их у најтоплије доба дана и никако по врелом бетону", наводи се. Наглашава се да је важно да се сви придржавају препорука здравствених установа све време трајања врућина.