Лубенице у облику коцке, по којима је познат град Зенцуџи у префектури Кагава, и ове године су се нашле у продаји као јединствен летњи украс у Јапану. Иако нису нарочито слатке и углавном нису погодне за јело, комад величине око 18 центиметара продаје се за приближно 55 евра.
Ова необична идеја настала је пре око 50 година, када је локална група узгајивача покушала да произведе лубенице које би лакше могле да стану у фрижидере. Да би добиле препознатљив облик, лубенице се, када достигну одређену величину, стављају у провидне квадратне калупе са металним оквиром, у којима настављају да расту.
Данас су квадратне лубенице првенствено декоративни производ и популаран поклон, а не намирница. Поред њих, неколико фарми производи и коцкасте диње. Пре него што буду упаковани и послати купцима, сваки плод пролази контролу како би се проверило да ли је добио правилан облик.
Воће као скупоцени поклон
Висока цена квадратних лубеница многима делује изненађујуће, али у Јапану скупо воће није никаква реткост. Напротив, оно се често сматра луксузном робом и има посебно место у култури и традицији земље.
За разлику од већине земаља, где се воће углавном купује као свакодневна ужина, у Јапану се најквалитетнији плодови доживљавају као деликатес и престижан поклон. Воће се поклања у знак поштовања и пажње, због чега произвођачи настоје да сваки плод изгледа готово савршено.
Јапански потрошачи изузетно цене врхунски квалитет, беспрекоран изглед и савршен укус. Због тога се плодови пажљиво бирају, негују и узгајају тако да буду што правилнијег облика, без оштећења, са сјајном кором и израженом слаткоћом. Управо зато се најбоље воће често служи у луксузним и традиционалним хотелима, ресторанима, кафићима...
У Јапану постоје читави региони који су познати по производњи врхунског воћа, а поједине сорте временом су постале и део националног идентитета. Захваљујући пажљивом узгоју и специфичној култури производње, јапанско воће важи за једно од најквалитетнијих на свету.
Високе цене имају више разлога. Један од најважнијих је дуга традиција даривања. Још у прошлости, скупо воће, попут диња и мандарина, поклањало се шогунима и ратницима као симбол највећег поштовања, захвалности и оданости. Та традиција задржала се до данас, па се врхунско воће и даље купује као луксузан поклон за посебне прилике.
На цену утичу и специфични услови производње. Јапан има ограничене површине обрадивог земљишта и недостатак радне снаге, па се сваком плоду посвећује много времена и пажње. Пољопривредници пажљиво негују воће како би достигло највиши могући квалитет, а трошкови такве производње одражавају се и на коначну цену.
Додатни фактор је сезонски карактер многих врста воћа. Поједини плодови доступни су само у кратком периоду године, па, чим стигну у супермаркете, робне куће и на пијаце, велики број купаца жели да их набави. Ограничена понуда и велика потражња додатно подижу цене, због чега се чак и обично воће у Јапану често продаје по ценама које су незамисливе у већем делу света.