Полагање возачког испита деценијама је важило као један од симбола одрастања, независности и тренутак када млади коначно напуштају ослањање на родитеље и стичу потпуну слободу кретања. Међутим, у новој генерацији та прекретница губи на значају.
Све више припадника генерације Зед, како у Великој Британији, тако и у другим деловима света, показује да им поседовање аутомобила више није неопходно, па чак ни пожељно. Уместо тога, ослањају се на јавни превоз, бицикле и услуге такси превоза, које сматрају практичнијим, једноставнијим и често финансијски исплативијим.
Истраживања показују да око половине младих у двадесетим годинама нема план да икада научи да вози, док сличан број сматра да могу сасвим нормално да функционишу без сопственог аутомобила. За многе од њих, идеја о власништву над возилом делује као непотребан трошак и обавеза, а не као симбол слободе.
Страх од вожње такође игра значајну улогу - готово трећина испитаних признаје да се не осећа довољно сигурно да седне за волан. Поред тога, четвртина младих наводи високе цене горива и одржавања као кључни разлог због којег одустају од идеје да поседују аутомобил.
Већина испитаника истиче да у градским срединама аутомобил више није неопходан, јер постоји широк спектар алтернатива. Чак више од половине младих сматра да је у урбаним условима поседовање аутомобила постало непрактично и непотребно.
Занимљив податак показује и да би скоро 80 одсто младих пре издвојило новац за путовања и искуства него за куповину или одржавање аутомобила, што додатно осликава промену приоритета у начину живота.
Овај тренд се може посматрати као део шире промене у понашању генерације Зед, која све више вреднује удобност, флексибилност и дигитална решења у свакодневном животу. Слични обрасци појављују се и у другим навикама - од начина комуникације до односа према власништву и материјалним стварима.
Подаци су прикупљени у оквиру истраживања које је спроведено у Великој Британији, али стручњаци указују да се сличан однос према вожњи и власништву аутомобила може уочити и у другим земљама, где млади имају развијену инфраструктуру јавног превоза и све више алтернатива класичном аутомобилу.
У исто време, компаније које промовишу одрживи транспорт користе овај тренд како би истакле прелазак на електрична возила и еколошки прихватљивије облике кретања по градовима. Током недавних климатских иницијатива у Лондону, посебан фокус био је на електричним таксијима и развоју инфраструктуре за пуњење возила.
Представници индустрије истичу да се не ради само о промени навика младих, већ о ширем померању у начину размишљања о мобилности, где се куповина аутомобила све мање доживљава као неопходан део живота, а све више као лични избор.