Роботи у московским болницама уштедели лекарима скоро 3.000 радних сати

Роботи постепено постају део свакодневице  у здравству - у московским болницама већ достављају лекове, лабораторијске узорке и медицински материјал, а за само неколико месеци успели су да уштеде хиљаде радних сати медицинском особљу, тако што су преузимали бројне рутинске, логистичке послове.

Увођење роботизованих асистената у болнички систем показало је да савремена технологија може значајно да олакша рад здравствених радника. Први резултати пилот пројекта у московским болницама показују да роботи успешно преузимају логистичке задатке, што омогућава лекарима и медицинским сестрама да више времена посвете пацијентима.

Од марта ове године шест робота за доставу распоређено је у Градској клиничкој болници бр. 1 "Н. И. Пирогов" и Градској клиничкој болници бр. 15 "О. М. Филатов". За то време прешли су више од 2.000 километара, превезли више од две тоне медицинског материјала и обавили више од 4.500 испорука унутар болничких комплекса. Према подацима градских власти, захваљујући њиховом раду здравственим радницима ослобођено је скоро 3.000 радних сати.

Град последњих година интензивно уводи дигитална решења у здравствени систем и у сарадњи са водећим ИТ компанијама тестира технологије које могу да унапреде организацију рада у болницама, како је навела заменица градоначелника Москве за друштвени развој Анастасија Ракова. Пројекат је покренут у сарадњи са компанијом "Јандекс", са циљем да се аутоматизују рутински логистички послови који свакодневно одузимају велики део времена медицинском особљу.

Анкета спроведена међу запосленима показала је да су лекари и медицинске сестре задовољни новим роботским асистентима и да су их брзо прихватили као део свакодневног рада.

Роботи су преузели понављајуће руте унутар болница, превозећи лекове, медицински материјал и лабораторијске узорке између кључних служби, као што су болничке апотеке, лабораторије, просторије за терапију и друга одељења. Управо су овакви задаци препознати као најпогоднији за аутоматизацију, јер особљу одузимају драгоцено време које може бити искоришћено за непосредан рад са пацијентима.

Током експеримента стручњаци су анализирали читав логистички систем болница како би утврдили који процеси могу бити најуспешније аутоматизовани и у којим ситуацијама роботи доносе највећу корист. На основу досадашњих резултата, показало се да су управо интерне испоруке једна од области у којој роботизовани системи могу највише да допринесу ефикасности рада.

Највише задатака роботи су имали у сарадњи са лабораторијама, за које су обавили чак 2.851 испоруку. Следе болничке апотеке са 1.170 испорука, док је још 569 испорука извршено за остале интерне потребе болница, преноси информативни центар Владе Москве.

Досадашњи резултати пилот-пројекта показују да роботи могу успешно да преузму велики број рутинских послова у здравственим установама, смање оптерећење запослених и унапреде организацију рада, што би у будућности могло да отвори простор за њихову ширу примену и у другим болницама.