Више од половине учесника сматра да је правилна исхрана најважнији темељ здравог начина живота, док три четвртине испитаника наводи да настоји да се храни здравије, према подацима из нове руске анкете о вођењу здравог начина живота.
Према резултатима, правилну исхрану као најважнији фактор здравог живота издвојило је 60 одсто испитаника свих старосних група. Одмах иза ње налазе се довољно сна и одмора, које је навело 50 одсто учесника, док је 43 одсто оценило да је одрицање од лоших навика један од кључних предуслова за очување здравља.
Редовну физичку активност као важан део здравог начина живота издвојило је 41 одсто испитаника, психолошко здравље 30 одсто, добар баланс између посла и приватног живота 24 одсто, док је 22 одсто навело да су свакодневне шетње на свежем ваздуху једнако важан део здравих навика.
Истраживање је показало и да чак 75 одсто анкетираних покушава да се придржава принципа здраве исхране. За већину њих то пре свега значи редовно конзумирање домаћих оброка, што је навело чак 76 одсто испитаника. Више од половине, њих 52 одсто, труди се да пије довољно воде, док 40 одсто истиче да редовно једе воће и поврће.
Многи настоје и да ограниче намирнице које сматрају мање здравим - скоро шест од десет испитаника смањује унос шећера и слаткиша, 45 одсто избегава брзу храну, а трећина пази и на количину соли у исхрани.
Подаци показују да су различити режими исхране постали веома распрострањени. Током последњих шест месеци, 54 одсто испитаника придржавало се неког облика дијете или ограничења у исхрани, а већина је то чинила без препоруке лекара.
Најчешћи мотив био је контрола телесне тежине, коју је навело 62 одсто оних који су били на дијети. Скоро половина испитаника као разлог је навела жељу да води здравији начин живота, док је 45 одсто истакло да су промене у исхрани увели ради бољег општег здравља и осећаја благостања, преноси ТАСС.
Када је реч о конкретним навикама, најчешћи приступ био је избацивање одређених намирница из исхране. Тако је 40 одсто испитаника који су били на дијети престало да једе пецива и хлеб, 29 одсто је избегавало десерте, а 24 одсто шећер у било ком облику. Мањи број је из исхране избацио кобасице и друге прерађевине од меса (12 одсто), заслађена безалкохолна пића (11 одсто), док је по 10 одсто ограничило алкохол и масну храну.
Истраживање је показало и који су режими исхране тренутно најпопуларнији. Највише присталица има такозвани "метод тањира", према коме половину оброка треба да чине воће и поврће, четвртину интегралне житарице, а преосталу четвртину намирнице богате протеинима. Поред тога, велики број испитаника опредељује се за исхрану са смањеним уносом угљених хидрата, као и за повремени пост.