За почетак, важно је препознати знакове стреса које тело шаље. Могу бити другачији за свакога - неко осећа повишену анксиозност, мањак сна и апетита, а други се могу ''угасити'' и теже обављати послове, осећати велики умор и углавном се изолују од других...Такође, постоји реакција на стрес која се јавља ''у тренутку'', када је ситуација непријатна и подстиче адреналин или сличне надражаје. Препознавањем сигнала које тело може да шаље, лакше је конторлисати таква осећања и преусмерити их у сопствену корист.
Након идентификовања осећања, потребно је претворити их у ''гориво''. Ако постоји обавеза која мора да се заврши, а сама помисао на њу је окидач за нервозу, онда је добро искористити такав осећај као ''емотивни кофеин'' и усмерити сву енергију на завршавање тог задатка. Многи људи сматрају да је обављање послова под притиском користан атрибут, и да може бити успешно, онда може бити добро применти такав начин размишљања. Наравно, није здраво ако свака обавеза мора доносити стрес како би била успешно испуњена, али у неизбежним случајевима, промена перспективе може помоћи у ефикасном завршавању задатака.
Следећи корак је имати добар подсетник зашто одређен посао мора да се обави. Ако је разлог веома личан, то може бити позитивна мотивација да се прегура стрес и нервоза. Зашто су одређена жртвовања енергије, времена, новца и сл. неопходна? Да ли је за нечији поклон, који ће ту особу усрећити? Да ли је за нечије или сопствено здравље, безбедност, сигурност? Да ли је тренутни напор вредан успешно обављеног посла, награде, дипломе?
Размишљати о главном циљу може потпуно преокренути ментални склоп у стресним ситуацијама. Развијати свест о одговорности према себи и другима ће бити значајан фактор у ''зрелом'' контролисању стреса.
Још један начин побољшања ефикасности кроз ''прихватање'' стреса је постављање листе приоритета. Обавезе које изазивају највише непријатних осећања би требало да се прве обаве, што оставља мање (емотивно) захтевне задатке за сам крај. Скинути највећи део терета са самог почетка ће изузетно олакшати ментално оптерећење и довести до најбољих резултата.
На крају, битно је увек бити свестан стреса који се може јавити у свакодневном животу, поготово у времену у којем просечан човек прима много више информација на дневном нивоу, него у било ком претходном историјском периоду. Правилна нега, здраве рутине или чак постепено примењивање одређених животних филозофија су неке од главних фактора за заштиту менталног здравља и одржавању продуктивности.