Топлотни таласи последњих година постају све чешћи и интензивнији, а иако врућина представља ризик за све, стручњаци упозоравају да жене могу теже да поднесу екстремне температуре и да буду под већим оптерећењем када организам покушава да се расхлади.
Према досадашњим истраживањима, жене у просеку производе мање зноја и почињу да се зноје тек на вишој телесној температури него мушкарци. Због тога организам спорије ослобађа вишак топлоте, а први знаци прегревања понекад су мање уочљиви.
Истраживања су такође показала да жене у просеку имају нешто вишу телесну температуру и већи проценат масног ткива, које делује као додатни изолациони слој. Када се томе додају природне хормонске промене током живота, организам мора да уложи више напора како би одржао нормалну температуру тела, што додатно оптерећује срце и крвне судове.
Поред биолошких разлика, стручњаци указују и на друге факторе. Жене су чешће неговатељи чланова породице, неретко имају мање могућности да избегну боравак на врућини, а пошто у просеку живе дуже од мушкараца, већи број њих доживљава дубоку старост, када организам и иначе теже подноси високе температуре.
Менструални циклус и осетљивост на врућину
Осетљивост на високе температуре може да се мења током менструалног циклуса. У другој половини циклуса повећава се ниво прогестерона, хормона који природно благо подиже телесну температуру, па због тога многе жене у том периоду теже подносе врућину.
Када почне менструација, нивои естрогена нагло падају. Пошто овај хормон учествује у регулацији телесне температуре, организам мора додатно да ради како би се расхладио.
Током менструације губи се и гвожђе, а код жена са обилним крварењима његов недостатак може бити израженији. Мање гвожђа значи и слабији транспорт кисеоника кроз организам, што представља додатно оптерећење за кардиоваскуларни систем, нарочито током великих врућина.
Перименопауза и менопауза
Период перименопаузе и менопаузе већ сам по себи доноси промене у регулацији телесне температуре - пад нивоа естрогена код многих жена изазива валунге, односно изненадне таласе врућине, као и појачано ноћно знојење. Када се ове промене поклопе са летњим топлотним таласом, симптоми могу постати интензивнији и учесталији. То важи и за жене које су у хемијској или хируршки изазваној менопаузи, која се примењује у лечењу појединих карцинома и гинеколошких обољења.
Трудноћа повећава оптерећење организма
Трудноћа представља велики физиолошки изазов и у нормалним условима, а током високих температура организам је под још већим оптерећењем. Трудницама је потребно више течности, а њихов метаболизам производи више топлоте. Истовремено, хормонске промене утичу на регулацију телесне температуре, док повећан обим тела додатно отежава расхлађивање.
Старије жене су посебно осетљиве
С годинама организам све теже регулише телесну температуру и слабије препознаје сигнале као што је жеђ. Код старијих особа чешће су присутне хроничне болести и терапије које могу повећати ризик од дехидратације, попут диуретика који се користе за лечење повишеног крвног притиска. Пошто жене у просеку живе дуже, већи број њих достиже животно доба у којем су последице топлотних таласа израженије.
Како препознати топлотну исцрпљеност
Високе температуре додатно оптерећују срце и крвне судове, а у комбинацији са губитком течности и минерала знојењем могу довести до топлотне исцрпљености. Симптоми укључују јаку слабост, вртоглавицу, главобољу, мучнину, убрзан пулс, обилно знојење и пад крвног притиска, преноси Би-Би-Си.
Ако се организам не расхлади на време, може доћи до топлотног удара, који је хитно медицинско стање.
Стручњаци саветују да се током топлотних таласа пије довољно течности, избегава боравак на сунцу у најтоплијем делу дана и физичка активност помери у ране јутарње или вечерње сате. Такође препоручују ношење лагане одеће, редовно наношење креме са заштитним фактором и пажљиво праћење сопственог организма, посебно у периодима менструације, трудноће или менопаузе, када су промене у регулацији телесне температуре најизраженије.