У току је развој првих вакцина против алергије на мачке и псе на Универзитету Сеченов у Москви. Истраживачи истовремено раде и на новим дијагностичким тестовима који би требало да омогуће брже, прецизније и приступачније откривање алергија, што би могло да побољша лечење великог броја пацијената.
Вакцина против алергије на мачке већ је стигла до фазе која претходи клиничким испитивањима, док је вакцина против алергије на псе још у активној фази развоја.
Поред вакцина, научници су развили и тест систем "Алергочип РФ", који омогућава откривање повећане осетљивости на више од 120 различитих алергена. Захваљујући профилисању пацијената из различитих региона Русије, истраживачи планирају да направе и једноставније верзије овог теста, са мањим бројем најважнијих алергена. То би, како наводе, значајно снизило цену тестирања и омогућило његову ширу примену, преноси "РИА Новости".
Иако су резултати охрабрујући, вакцине још нису доступне пацијентима. Пре него што уђу у редовну употребу, морају да прођу клиничка испитивања која ће потврдити њихову безбедност и ефикасност.
Зашто настаје алергија на псе и мачке
Иако се алергије на псе и мачке често посматрају као једна врста алергије, постоје значајне разлике. Алергени које производе мачке обично су снажнији, па код већег броја људи изазивају интензивније симптоме него алергени паса.
Најчешћи узрок алергијске реакције нису саме длаке, како се често мисли, већ протеини који се налазе у перути, кожи и пљувачки животиња. Они се лако шире ваздухом и задржавају у просторијама, намештају и одећи, па се симптоми могу јавити чак и без директног контакта са љубимцем.
Ризик од развоја алергије већи је код особа које имају наследну склоност ка алергијама или астми. На њен развој могу утицати и дуготрајна изложеност алергенима, живот у загађеној средини, као и друге индивидуалне карактеристике имуног система. Процењује се да алергију на псе или мачке има између 10 и 15 одсто људи, при чему је алергија на мачке нешто чешћа.
Како да препознате алергију
Симптоми могу бити различитог интензитета и зависе од осетљивости сваке особе. Најчешће се јављају кијавица, цурење или запушен нос, сузење и свраб очију, кашаљ, отежано дисање и погоршање астме код особа које већ болују од ове болести.
Код појединих људи могу се јавити и кожне реакције, попут црвенила, свраба, осипа, екцема или отока, нарочито након директног контакта са животињом. Алергија може изазвати и опште симптоме као што су умор, главобоља и осећај малаксалости, што код неких људи значајно нарушава квалитет живота, преноси портал "Другачији приступ".