Никола Тесла рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, која је тада била део Војне границе Аустријског царства, а данас се налази у Хрватској. Био је четврто од петоро деце Милутина Тесле, свештеника Српске православне цркве, и Георгине (Ђуке) Тесле, рођене Мандић, која је потицала из угледне свештеничке породице.
Школовао се у Смиљану, Госпићу и Карловцу, студирао на Политехници у Грацу, а касније је покушао да настави школовање у Прагу, али студије није завршио. Недостатак новца, очева смрт и широка интересовања обележили су његове студентске године, иако ће му касније бројни универзитети доделити почасне докторске титуле.
Од Европе до Америке и револуције у електротехници
Пре одласка у Сједињене Америчке Државе Тесла је радио у Марибору, Будимпешти, Паризу и Стразбуру. Управо је током боравка у Будимпешти, према сопственим сведочењима, дошао до идеје о полифазном систему наизменичне струје, која ће касније постати његово најзначајније научно достигнуће.
У Америку је стигао 1884. године са препорукама Томаса Едисона, у чијој је компанији кратко радио, очекујући да ће тамо моћи да развије своје идеје. Међутим, различити погледи на будућност електроенергетике довели су до разлаза двојице проналазача. Већ 1885. године Тесла оснива сопствену компанију у Њујорку "Tesla Arc & Light Co.", а између 1887. и 1890. пријављује најзначајније патенте из области полифазних наизменичних струја.
Тада настају његови револуционарни изуми - обртно магнетно поље, индукциони мотор, трансформатор и генератор, као и открића која су поставила темеље модерне електротехнике.
Победа наизменичне струје и изуми који су променили свет
Теслин систем наизменичне струје ушао је у директан сукоб са Едисоновим системом једносмерне струје, што је остало упамћено као "рат струја". Одлучујућу подршку Тесли пружио је амерички индустријалац Џорџ Вестингхаус, чија је компанија откупила прве Теслине патенте и омогућила њихову практичну примену.
Заједничким радом припремљена је изградња чувене хидроелектране на Нијагариним водопадима, која је 1896. године почела да снабдева електричном енергијом град Бафало. Тај пројекат означио је тријумф Теслиног система наизменичне струје и трајно променио начин производње и преноса електричне енергије широм света.
Када се Вестингхаус касније нашао у финансијским проблемима, Тесла се одрекао дела новца који му је припадао по уговору, спасавајући компанију, али и жртвујући огромно лично богатство које је могао да стекне.
Наредних година посветио се истраживањима високих фреквенција, радио-технике, бежичног преноса енергије, рендгенских зрака и других области које су касније постале темељ савремених комуникација. Врховни суд САД је 1943. године, неколико месеци после његове смрти, признао Тесли првенство у открићима која су поставила основе радио-технике, окончавши дугогодишњи спор око патената са Гуљелмом Марконијем.
Живот испред времена и наслеђе које траје
Тесла је током живота пријавио око 300 патената и оставио неизбрисив траг у историји науке. Иако је био један од највећих умова свог доба, последње године живота провео је усамљен и скромно, у хотелу "Њујоркер", где је живео захваљујући пензији коју му је доделила Краљевина Југославија.
Био је познат по необичним животним навикама, строгој дисциплини, вегетаријанству и великој љубави према голубовима, који су му у старости представљали највеће друштво.
Преминуо је 7. јануара 1943. године у Њујорку од срчане тромбозе. Испраћен је уз Шубертову композицију "Аве Марија" и песму "Тамо далеко", а тадашњи градоначелник Њујорка Фјорело Ла Гвардија поручио је да ће величина онога што је Тесла створио тек временом бити у потпуности схваћена.
Његова заоставштина је педесетих година прошлог века пренета у Београд, где се данас чува у Музеју Николе Тесле. По њему је 1956. године названа међународна мерна јединица магнетне индукције - тесла, док је Унеско 2003. године Теслину архиву уврстио у регистар "Памћење света". Одлуком Владе Србије, од 2010. године 10. јул, дан његовог рођења, обележава се и као Дан науке у Србији.