Ниједан родитељ није савршен, нереално је очекивати да ће се сваки пут на дететове емоционалне потребе реаговати беспрекорно. Људи су несавршена бића, а прихватање овога и рад на успостављању блискости након отуђења је круцијално. Ипак постоје специфичне, основне социо-емоционалне потребе које помажу деци да израсту у своју најбољу верзију.
Како би одговорили на ово питање, неуробиолошке студије развоја и клинички рад са породицама направио је листу "седам основних начина којим се ствара блискост", преноси "Сајколоџи тудеј" (Psychology today).
1. Безбедност и сигурност
Желите да помогнете детету да се осећа безбедно и сигурно у животу? Родитељи играју виталну улогу у заштити деце од потенцијалне опасности. Обезбеђивање "сигурне средине" не само да им даје осећај сигурности, већ им показује да су вредни бруге и заштите. Сигурна средина за развој детета гради поверење и деца уче да могу да рачунају на друге, што даје осећај наде који може да траје цео живот.
2. Умиривање
Желите да научите своје дете како да се носи са тешким ситуацијама? Дајте им утеху и подршку током тешких периода. Радећи ово све време током, за децу тешких и изазовних периода одрастања, деца уче да се све може преживети и да ће тешка времена проћи. Ово родитљско умиривање, утеха и подршка, учи дете да се кроз проживљено искуство носи са емоцијама. Када родитељ пева песму детету које је узнемирено, дете ће то највероватније касније чинити када се осети узнемиреним. Уколико родитељ чита детету које је уплашено, касније у животу оно ће се уз књиге смиривати.
3. Хармонизовање
Желите да се ваше дете осећа вредним пажње и љубави? Покажите саосећање када вам прича своја искуства. У реакцији користите изразе као што су - "Приметио/ла сам да си узнемирен", "Чујем да си тужан" или "Делујеш ми љуто". Препознавање њиховог искуства и ширине њихових емоција, потврђује њихову важност, да на њих обраћамо пажњу и да их неко слуша. На овај начин се уче да су њихове мисли и осећања призната и легитимна. Временом деца развијају способност емпатије према другима.
4. Поузданост и доследност
Имати родитеље који су поуздани и присутни, је охрабрујуће. Стабилно, доследно и предвидљиво окружење, помаже у смањењу стреса и подстиче осећај смирености и поверења и представља савршен лек за анксиозност или конфузију у детињству. А поуздани родитељи су добар пример одговорности и самодисциплине.
5. Подршка и охрабрење
Веровање у дете и показивање подршке, код детета јача самопоштовање. Помаже им да се осећају способним, пуним наде и вредним. Охрабрење подстиче нагон да оптимистично идемо напред. Позитиван, охрабрујући и подржавајући приступ у периоду када дете доживљава неуспехе, помаже му да схвати да се у њега верује и да су неуспеси привремени.
6. Нова искуства, игра и забава
Стимулација, нова искуства и забава су изузетно привлачни деци а најважније је да унапређују квалитет њиховог живота. Разиграност, позитивне емоције које се јављају док са родитељима зеједно плешу или се играју, стварају јачу међусобну везу. Ове интеракције осим што им подижу енергију, помажу регулацији емоција и уче их како да негују позитивна искуства. Док уче да се играју и уживају, развијају кључне вештине за стварање позитивних односа.
7. Границе и структура
Јасна правила, границе и распоред дају детету осећај сигурности и самопоуздања. Ова структура дефинише шта је дозвољено а шта није, а свака породица одређује свој начин и правила. Ригидна структура, сувишно планирање или нефлексибилност нису препоручљиви. Али неке границе и обрасци смањиће конфузију и неред. Оне ће помоћи детету да научи шта је кооперација и толеранција на фрустрацију. Дете ће на овај начин научити да постави своје границе и да поштује туђе.
Ових седам основних потреба могу помоћи детету да се осети сигурно и добије самопоуздање, а најважније, да створи добру базу за дететов раст и напредовање.