У Русији је уведена нова медицинска специјалност - лекар за медицину здравог дуговечног живота, саопштила је потпредседница Владе Русије Татјана Голикова. Нова функција део је националног пројекта "Продужен и активан живот", чији је циљ да се здравствени систем више усмери на превенцију болести, успоравање старења и очување квалитета живота.
Она је навела да је 70 руских региона већ спремно да примени нови модел рада и позвала остале да убрзају припреме, како би од 1. јануара 2027. године све регије биле укључене у овај систем.
Нова специјалност представља део шире реформе здравствене заштите, којом се акценат помера са лечења већ насталих болести на њихово спречавање. Уместо да реагује тек када се појаве симптоми, овај приступ подразумева рано откривање фактора ризика, благовремену корекцију начина живота и очување здравља што је дуже могуће.
По чему се разликује од геријатра
Иако се у јавности често мешају појмови геријатар, геронтолог и лекар за медицину здравог дуговечног живота, реч је о различитим областима.
Геријатар лечи старије пацијенте који већ имају хроничне болести и различите здравствене синдроме.
Геронтолог проучава процес старења и не мора нужно бити лекар.
С друге стране, лекар за медицину здравог дуговечног живота усмерен је пре свега на људе старије од 40 година који још немају озбиљне здравствене проблеме, али код којих постоје фактори ризика за развој болести.
Његов задатак је да процени биолошку старост организма, открије здравствене ризике много пре појаве симптома и предложи промене животних навика које могу да успоре старење и спрече развој хроничних обољења.
Биолошка старост важнија од броја година
Према плановима руског Министарства здравља, ови лекари радиће у обновљеним центрима здравља који ће бити усмерени на процену биолошке старости и откривање такозваних "предризика", раних показатеља који указују на могућност развоја болести.
За разлику од класичног приступа, који се углавном ослања на повремене прегледе и анализе, нова специјалност подразумева дугорочно праћење здравственог стања пацијента. То укључује анализу здравствених показатеља током више година, повезивање лабораторијских резултата и дијагностичких налаза, као и коришћење савремених дигиталних алата и система заснованих на вештачкој интелигенцији за процену ризика и израду персонализованих препорука.
Циљ је да се здравствена заштита постепено помери са "медицине болести" на "медицину здравља", односно да се болести спрече пре него што се појаве, а људима омогући дужи и квалитетнији живот.