Београдски зоолошки врт свечано је отворен пре девет деценија, 12. јула 1936. године, смештен унутар Београдске тврђаве на простору Малог Калемегдана, где се налази и данас.
Кључну улогу приликом његовог оснивања имао је Влада Илић, познати предузетник, трговац, индустријалац и градоначелник Београда од 1935. до 1939. године.
Тих година Зоолошки врт био је међу омиљеним атракцијама Београђана.
Смештен на привлачном месту, у оквиру древне градске тврђаве, која је тада још увек делом била неприступачна грађанству, био је егзотичан већ самим присуством бројних животиња, међу којима нису биле ретке ни оне које су први пут виђене у нашим крајевима.
У почетку је врт заузимао нешто више од 3,5 хектара.
Од оснивања, у врту су се налазили лавови, леопарди, медведи, мајмуни, вукови, антилопе, муфлони, биволи, пеликани, паунови, ждралови и папагаји.
Фонд врста је стално увећаван. Већ 1937. године у врт је из Немачке стигао амерички алигатор Муја, који је, међу реткима, преживео Други светски рат и до данас је најстарији становник Београдског зоолошког врта.
Пошто се настојало да се простор врта прошири, уочи рата 1941. године заузимао је више од 14 хектара.
Током окупације, од 1941. до 1944. године, Зоолошки врт је тешко страдао. Погођен је током немачког бомбардовања Београда у априлу 1941, као и током савезничких бомбардовања 1943. и 1944. године.
Највећи део животиња страдао је током бомбардовања, док је део њих побегао по граду услед разарања.
После ослобођења и стабилизације прилика, Београдски зоолошки врт сведен је на данашњих седам хектара.
Први управник био је инжењер Александар Крстић.
Оснивач Влада Илић (1882–1952), власник и утемељивач 17 предузећа, трговина и индустријских погона, углавном текстилне индустрије, не само да је организовао оснивање врта већ је био и његов главни финансијер, из сопствених средстава.
У време једног од најзначајнијих градоначелника које је Београд имао, отворен је репрезентативни висећи Мост краља Александра, данас познат као Бранков мост, као и Мост краља Петра, данашњи Панчевачки мост. Изграђен је Сајам на супротној обали Саве, започети су планови изградње Новог Београда, а град је добио нове трамвајске линије.
Илић је био и главни финансијер Београдског хиподрома, као велики љубитељ коњичког спорта и власник ергеле.
Преминуо је у сиромаштву 1952. године, након што је претходне године пуштен са робије после конфискације целокупне имовине. Попут бројних других, после ослобођења осуђен је због наводне сарадње са окупационим властима, пошто су његова предузећа делом радила и током рата.
Крстића је на месту директора до 1944. наследио Миодраг Савковић.
Послератни директори били су Анте Тадић, Милорад Лазаревић, Милорад Меденица и Радивоје Тричковић.
Бојовић је Бео зоо врт претворио у једну од најпосећенијих атракција
Њега је 1986. године наследио Вук Бојовић, који је бројним акцијама успешно радио на популаризацији Бео зоо врта.
Доласком Вука Бојовића 1986. године, Бео зоо врт улази у период велике обнове и популаризације. Када је преузео управљање, врт је био у лошем стању – са свега шездесетак животиња, дотрајалим кавезима и запуштеним стазама. Током наредних 28 година обновљени су бројни простори за животиње, знатно је увећан животињски фонд, а Бео зоо врт је постао једна од најпосећенијих туристичких атракција у Србији.
После Бојовића директор Београдског зоолошког врта постао је Србољуб Алексић.
Данас у врту живи око 2.000 животиња, односно приближно 250 врста, а просечан годишњи број посетилаца премашује 400.000.