Болести које преносе комарци представљају значајан јавноздравствени проблем у многим деловима света. Последњих деценија, услед климатских промена, интензивног међународног саобраћаја, миграција становништва и ширења вектора на нова географска подручја, повећава се ризик од појаве и ширења векторских заразних болести и у Европи, укључујући Републику Србију.
Које болести преносе комарци и где су присутне
Болести које преносе комарци су маларија, грозница Западног Нила, денга, чикунгуња и зика вирусна инфекција. Иако су неке од ових болести карактеристичне за тропске и суптропске крајеве, последњих година се бележи њихова појава и у европским земљама, укључујући и локалну трансмисију појединих инфекција. Аутохтони случајеви денге регистровани су у Француској, Хрватској, Италији и Шпанији, док су локалне епидемије чикунгуња грознице забележене у Италији и Француској. Аутохтони случајеви маларије последњих година повремено су регистровани у Грчкој, а грозница Западног Нила је ендемски присутна у више европских земаља, укључујући Грчку, Италију, Румунију, Мађарску, Хрватску, Србију и друге земље југоисточне и централне Европе.
Какав је ризик од болести које преносе комарци у Србији
Република Србија је од 1964. године слободна од аутохтоне маларије, а данас се региструју искључиво импортовани случајеви код особа које су боравиле у земљама са ендемском маларијом. Годишње се у Србији пријави просечно од 10 до 15 случајева импортоване маларије.
Поред маларије, највећи јавноздравствени значај у Србији има грозница Западног Нила. Први случајеви оболевања регистровани су 2012. године, након чега се током летњих и јесењих месеци редовно бележе спорадични случајеви и епидемије различитог интензитета.
Денга и чикунгуња вирусна инфекција до сада нису регистроване као аутохтона обољења у Републици Србији. Међутим, због присуства инвазивних врста комараца, пре свега тиграстог комарца, као и због повећаног броја путовања у земље у којима су ове болести ендемске, постоји могућност појаве импортованих случајева и потенцијални ризик за локалну трансмисију.
Како се у Србији прати ширење болести које преносе комарци
У циљу благовременог откривања и спречавања ширења болести које преносе комарци, у Републици Србији спроводи се континуирани епидемиолошки и ентомолошки надзор. Током пролећних и летњих месеци прати се бројност и зараженост популације комараца, као и појава оболевања код људи и животиња. Надлежне институције редовно анализирају епидемиолошку ситуацију и предузимају одговарајуће мере превенције и контроле.
Како се заштитити од убода комараца
Најефикасније мере заштите од болести које преносе комарци усмерене су на спречавање убода комараца и смањење њихове бројности. Препоручују се следеће мере:
- употреба репелената на откривеним деловима коже
- ношење одеће дугих рукава и ногавица, нарочито у вечерњим и ноћним часовима
- постављање заштитних мрежа на прозоре и врата
- употреба клима-уређаја или мрежа за кревет у подручјима са повећаним ризиком;
- избегавање боравка на отвореном у периоду највеће активности комараца;
- уклањање стајаће воде из саксија, буради, гума, олука и других места погодних за развој ларви
- спровођење ларвицидних и адултицидних третмана комараца од стране надлежних служби;
- информисање путника о здравственим ризицима и мерама заштите приликом путовања у ендемска подручја, пише на сајту Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић-Батут".