Светска здравствена организација (СЗО) упозорила је да ће број оболелих од малигних болести широм света наставити да расте, наводи британски лист Гардијан, позивајући се на недавно објављен извештај.
Према подацима из извештаја, сваке године у свету се региструје 20,6 милиона нових случајева рака, док 10 милиона људи умре од ове болести. Стручњаци СЗО процењују да би до 2050. године број новооболелих могао да порасте на готово 35 милиона.
Истовремено, процењује се да ће рак на овај или онај начин погодити чак 92 одсто светске популације - било да ће људи сами оболети или ће се са болешћу суочити неко од њихових најближих. Ипак, могућности за дијагностику и лечење неће бити једнако доступне свима.
"Годинама је прича о раку била прича о научном напретку, новим технологијама, новим терапијама и новој нади. То јесте тачно и важно је о томе говорити, али то није цела прича", изјавио је руководилац тима СЗО за борбу против малигних болести.
Према његовим речима, ток болести и шансе за преживљавање у великој мери зависе од економског стања земље у којој пацијент живи.
Велике разлике између богатих и сиромашних земаља
Аутори извештаја указују на велике разлике у преживљавању оболелих. У земљама са високим приходима 85 одсто пацијената са раком дојке или дечјим малигним болестима живи најмање пет година након постављања дијагнозе, док је у сиромашнијим државама тај проценат мањи од 30 одсто.
Разлике су изражене и када је реч о доступности лечења. У земљама са ниским и нижим средњим приходима доступно је од девет до 54 одсто од 20 приоритетних лекова против рака које препоручује СЗО, док је у развијеним земљама доступност између 68 и 94 одсто.
У 23 државе не постоји ни опрема за радиотерапију. Извештај наводи и да две трећине земаља још увек не покрива лечење малигних болести кроз системе универзалног здравственог осигурања, а због високих трошкова терапије у појединим деловима света чак 90 одсто пацијената одустаје од лечења.
Финансијски и психолошки терет болести
Истраживачи истичу да оболели од рака много чешће имају финансијске проблеме и потешкоће са менталним здрављем. Велики терет носе и чланови породице који брину о оболелима.
Једна активисткиња из Нигерије која је и сама преживела рак дојке, испричала је да је сведочила ситуацијама у којима су родитељи морали да бирају између плаћања лечења детета и његовог школовања.
"Нека деца су била принуђена да напусте школу јер су сви породични приходи одлазили на лечење рака", рекла је она.
Према њеним речима, у појединим земљама дијагноза рака и даље је праћена предрасудама које могу имати трагичне последице. Тако су, како наводи, неке жене биле спремне да ризикују живот само да не пристану на мастектомију, односно хируршко уклањање дојке.
Има и добрих вести
Упркос забрињавајућим подацима, аутори извештаја указују и на позитивне помаке.
Стручњаци наводе да постоји реална могућност да се рак грлића материце у будућности искорени, као и да се у већини земаља бележи пад употребе дувана, нарочито тамо где постоје национални програми за борбу против малигних болести.
Заменик руководиоца Одељења за епидемиолошки надзор Међународне агенције за истраживање рака истакла је да су четири од десет нових случајева рака повезана са факторима ризика који се могу спречити, као што су пушење, инфекције, прекомерна употреба алкохола и гојазност.
На крају извештаја, СЗО је позвала владе широм света да превенцији посвете исту пажњу као и лечењу, као и да обезбеде финансирање свих фаза борбе против рака - од превенције и раног откривања до лечења и неге оболелих.
Код кога се рак најчешће открива
Главни онколог Министарства здравља Русије Андреј Каприн изјавио је да се у тој земљи више од половине нових случајева рака открива код жена.
"Око 54 одсто свих новооткривених случајева бележи се код жена, а 46 одсто код мушкараца. Тај однос је последњих десет година остао готово непромењен", рекао је и додао да се највећи број нових дијагноза и даље поставља код старијих особа, а да је просечна старост оболелих 65 година.
Који вируси могу да повећају ризик од рака
Поједини вируси могу да допринесу развоју малигних тумора, подсетио је онколог Дмитриј Мироненко.
Према његовим речима, једна од теорија настанка рака заснива се на томе да ДНК или РНК вируси могу да се уграде у генетски материјал људске ћелије и покрену развој малигних промена.
Међу вирусима који се доводе у везу са настанком рака налазе се:
- хумани папилома вирус (ХПВ),
- вируси хепатитиса Б и Ц,
- херпес вирус типа 4 (Епштајн–Баров вирус),
- херпес вирус типа 8,
- хумани Т-лимфотропни вирус.