Направљен је још један важан корак у развоју свемирске медицине - астронаути су први пут успели да у орбити направе рендгенске снимке сопствених тела довољног квалитета за постављање медицинске дијагнозе, а научници верују да би ова технологија могла постати незаменљив део будућих дуготрајних свемирских мисија.
Од првог свемирског лета Јурија Гагарина 1961. године, људско присуство у свемиру постало је константно, захваљујући посадама које се смењују на Међународној свемирској станици. Како се у наредним деценијама очекују све дуже мисије и путовања ка Месецу и Марсу, расте и потреба за напредним медицинским алатима који ће омогућити брзу дијагностику далеко од Земље.
"То је био историјски тренутак на више начина. Чињеница да је ово успело мења будућност свемирске медицине и свемирских мисија. Одједном је постало могуће оно што је до сада било немогуће", рекла је истраживач ваздухопловне медицине са клинике Мејо Шејна Гифорд за "Сајенс алерт".
Зашто је овај напредак револуционаран
Више од четрдесет година ултразвук је био једина практична метода медицинског снимања доступна астронаутима у орбити. Ова технологија користи високофреквентне звучне таласе који се одбијају од ткива, али за правилно снимање и тумачење резултата потребна је значајна обука.
Рендгенско снимање је, међутим, далеко захтевније. Поред извора рендгенских зрака и детектора, неопходно је да пацијент буде прецизно постављен између њих и да током снимања остане потпуно миран. Управо то представља велики изазов у условима микрогравитације.
Ултразвук је зато дуго био стандард у свемиру, јер је преносив, безбедан и лак за употребу у бестежинском стању. Ипак, последњих година развијени су компактни рендгенски уређаји на батерије, што је научницима дало наду да би и ова технологија могла успешно да се користи у орбити.
"Промена би била огромна. Рендген омогућава бржу, прецизнију и безболнију дијагнозу. То је један од најмоћнијих дијагностичких алата савремене медицине, јер је брз, поуздан и могу га користити бројни здравствени радници", истакла је Гифорд.
Додала је да би рендген у свемиру могао да омогући да се сумња на прелом за само неколико минута претвори у потврђену дијагнозу, што је од кључног значаја током дуготрајних мисија, када помоћ са Земље није одмах доступна.
Најлакше је било снимити шаке и руке, јер их је астронаутима било најједноставније да држе мирно. Снимање грудног коша, стомака и карлице показало се знатно тежим, али су и ти снимци били довољно квалитетни за медицинску дијагностику.
Научници истичу и да ова технологија неће служити искључиво за преглед астронаута. Током експеримената успешно су снимљени и поједини предмети, попут паметног сата, што указује да би преносиви рендгенски уређаји могли да се користе и за проверу свемирских летелица и друге опреме, како би се открила скривена оштећења без растављања компоненти.
Још неколико корака до савршеног решења
Ипак, истраживачи наглашавају да је потребно решити још неколико проблема. Време предвиђено за експеримент било је ограничено, па није било могуће направити већи број различитих снимака. Осим тога, током будућих мисија ка далеким деловима Сунчевог система неће увек бити могуће ослонити се на консултације са лекарима на Земљи у реалном времену.
Због тога научници сматрају да би важну улогу у будућности могла да има вештачка интелигенција, која би помогла астронаутима да процене квалитет снимка и препознају потенцијалне здравствене проблеме чак и онда када радиолози са Земље не могу одмах да анализирају резултате.