Потрага за послом у Русији све више постаје индивидуалан процес. Најновије истраживање показало је да се све већи број грађана приликом запошљавања ослања пре свега на сопствене способности, а не на познанства и личне везе.
У истраживању је учествовало 1.600 испитаника, а резултати указују на приметну промену у односу на претходну годину - чак 48 одсто Руса данас сматра да посао могу најбоље да пронађу сами, док је пре годину дана тај удео износио 37 одсто.
У ситуацијама када ипак траже помоћ (27 одсто учесника) најчешће се ослањају на пријатеље и познанике. На колеге рачуна 14 одсто испитаника, на родитеље 11 одсто, док се по 9 одсто ослања на супружника или друге рођаке.
Знатно ређе као подршку наводе школске другове, на које рачуна 7 одсто испитаника, бивше руководство, којем верује 5 одсто, као и колеге са студија, које је навело 4 одсто анкетираних.
Истраживање је показало и одређене разлике између мушкараца и жена. Мушкарци су склонији да се приликом тражења посла ослоне на колеге, родитеље, рођаке, као и на колеге са факултета и школске другове. Жене, с друге стране, нешто чешће верују својим бившим шефовима, али су и знатно склоније да се приликом тражења запослења ослоне искључиво на сопствене способности, преноси "РИА Новости".
Старосна доб такође има значајан утицај на избор ослонца. Млађи испитаници имају шири круг људи на које су спремни да се ослоне. Међу онима млађим од 35 година, 35 одсто би потражило помоћ пријатеља, 18 одсто колега, 20 одсто родитеља, а 15 одсто супружника. Насупрот томе, чак 62 одсто испитаника старијих од 45 година верује да посао могу најбоље да пронађу без ичије помоћи. Исто мишљење дели 43 одсто испитаника млађих од 35 година.
Разлике су уочене и у зависности од висине примања. Испитаници чији су приходи до 100.000 рубаља (око 1.100 евра) чешће се ослањају на родитеље, супружнике и друге рођаке. Они који зарађују између 100.000 и 150.000 рубаља најчешће очекују помоћ од колега са студија, док се испитаници са примањима већим од 150.000 рубаља у већој мери ослањају на пријатеље, колеге и бивше руководство.
Занимљиво је да и друга недавна истраживања указују на раст поверења Руса у сопствене способности. Према анкети спроведеној међу 3.000 испитаника, све мање грађана верује да ће их вештачка интелигенција заменити на радном месту. Четвртина испитаника сматра да АИ неће моћи да преузме ниједан од њихових радних задатака, док је просечна процена удела посла који би машине могле да обављају пала са 31 одсто у 2025. години на 28 одсто 2026. године.
Истраживање је показало и да су мушкарци склонији да верују у могућности АИ него жене, а највеће поверење у нове технологије показују млађи од 35 година. Ипак, код старијих од 45 година преовладава уверење да машине не могу у великој мери да замене људски рад - они процењују да би АИ могла да преузме око 23 одсто њихових радних задатака, док 28 одсто сматра да она није ефикасна у њиховој професији, преносе РИА Новости.