Екрани су постали неизоставан део свакодневице, а време које људи издвајају за гледање, читање и праћење различитих садржаја све је важнија тема у медијској индустрији.
Подаци показују колико је та навика дубоко укорењена - просечан становник Русије сваког дана проведе око 520 минута, односно 8 сати и 40 минута, уз различите медијске садржаје, а приближно половину тог времена проводи испред телевизора, преносе РИА Новости.
Телевизија задржала важну улогу у дигиталном добу
Према речима стручњака, историја развоја медијске индустрије показује да се многа звучна технолошка предвиђања временом нису обистинила. Као пример наводи се период од пре око 15 година, када су многи прогнозирали да ће публика у потпуности прећи на дигиталне садржаје.
"Историја показује да се технолошке прогнозе често не остваре. Пре петнаест година много се говорило о потпуном преласку на дигитални садржај, али је стварност показала другачије - телевизија је задржала своју важну улогу", наводе стручњаци.
Вештачка интелигенција неће нужно заменити човека
У том контексту, упозоравају да и категоричне прогнозе о будућности вештачке интелигенције треба посматрати са дозом опреза. Истичу да нове технологије могу бити веома користан алат, али да то не значи да ће у потпуности заменити постојеће формате и улогу човека.
Стручњаци наглашавају да вештачку интелигенцију не треба поистовећивати са људском интелигенцијом, јер су њене способности и даље засноване на алгоритмима које су креирали људи. Иако савремени системи могу да обрађују огромне количине података, анализирају информације и комуницирају на начин који делује природно, они немају свест, емоције, сопствену вољу ни истинско разумевање света. Према овом становишту, машине могу бити моћан алат који проширује људске могућности, али не могу заменити људску креативност, интуицију и способност сложеног размишљања.