Одрасли који су конзумирали највеће количине вештачких заслађивача имали значајно бржи пад памћења и когнитивних способности у односу на оне који су их уносили најмање, према новој студији у којој су током осам година праћене навике око 13.000 људи. Ова веза је била посебно изражена код особа млађих од 60 година и код људи који имају дијабетес.
Испитивано седам најчешћих заслађивача
Учесници са најмањим уносом конзумирали су у просеку 20 милиграма заслађивача дневно, док је група са највећом потрошњом уносила око 191 милиграм дневно. Код заслађиваћа аспартама је то приближно количина која се налази у једној лименци дијеталног газираног пића. Од свих испитиваних заслађивача, сорбитол је био најзаступљенији, са просечним дневним уносом од 64 милиграма.
Када су анализирали сваки заслађивач појединачно, научници су открили да је шест од седам испитиваних повезано са бржим падом когнитивних способности: Аспартам, сахарин, ацесулфам К, еритритол, сорбитол и ксилитол. Једино тагатоза није показала повезаност са когнитивним опадањем.
Ови заслађивачи налазе се у великом броју ултрапрерађених производа, као што су ароматизоване воде, безалкохолна и енергетска пића, јогурти и нискокалорични десерти. Многи се продају и као засебни производи за заслађивање кафе, чаја, као и за кување и печење.
Већи унос повезан са бржим старењем мозга
Учесници су на почетку, средини и крају студије радили когнитивне тестове који су процењивали више функција мозга. Мерили су вербалну течност (способност брзог присећања и изговарања речи), радну меморију, памћење речи и брзину обраде информација.
Након што су узели у обзир старост, пол, висок крвни притисак и друге факторе који могу утицати на резултате, научници су утврдили јасну повезаност између количине унетих заслађивача и брзине когнитивног опадања.
Особе које су конзумирале највеће количине заслађивача имале су 62 одсто бржи пад способности памћења и размишљања у односу на групу са најмањим уносом, а научници процењују да је та разлика упоредива са приближно 1,6 година додатног когнитивног старења.
Код особа које су се налазиле у средњој групи по потрошњи заслађивача когнитивни пад био је 35 одсто бржи, што је одговарало приближно 1,3 године додатног старења мозга.
Млађи од 60 година и особе са дијабетесом изложенији ризику
Повезаност је била најизраженија код испитаника млађих од 60 година. Код њих је већи унос заслађивача био повезан са бржим падом вербалне течности и укупних когнитивних способности - а занимљиво је да слична повезаност није уочена код учесника старијих од 60 година.
Утврђено је и да је веза између заслађивача и когнитивног пада снажнија код особа са дијабетесом, а једно од могућих објашњења је то што људи са дијабетесом чешће користе вештачке заслађиваче као замену за шећер.
Ипак, постоји ограничење - реч је о опсервационој студији, те резултати показују повезаност, а не узрочно-последичну везу, преноси "РИА Новости". Другим речима, студија не доказује да заслађивачи директно изазивају когнитивно опадање, већ указује да је потребно спровести додатна истраживања како би се утврдило шта стоји иза уочене повезаности.