Родитељи никако не треба да пуштају своју децу у воду уколико има више деце, као и да их не треба пуштати из видокруга у близини воде или на базену уколико су деца мала, како би се избегао ризик од утапања. Реке су најризичније и за децу и за одрасле купаче, истиче интерниста др Нада Мацура.
Зашто су реке најопасније за децу и купаче
Мацура је за Танјуг рекла, коментаришући и то што је у Србији током лета четворо деце изгубило живот у води, да ако су у питању старија деца која су жељна неких акробација, роњења или скакања, родитељи морају да их припреме на то да река није полигон за такву врсту спорта, да морају да воде рачуна да у реци могу да ускоче у вир, неки муљ или дубину из које неће моћи да изроне.
"Лето је ризично, има доста утопљења несвесних или свесних. Скакање из чамца је такође нешто што може бити опасно, али ту су родитељи, лекари и они који треба да саветују путем медија како се понашати на копну, а како у води", изјавила је она.
Одговарајући на питање шта је кључно да одмах ураде они који спашавају дављеника, Мацура је напоменула да је приликом спашавања дављеника кључно дати вештачко дисање, односно удувати пет јаких удаха реаниматора методом уста на уста или уста на нос, како би дављеник дошао до кисеоника.
"После тога се може дати спољашња масажа срца, реанимација. Може онај који спашава на тренутак окренути дављеника на страну и вода ће сама изаћи из организма. Треба најмање 45 минута реанимационог поступка да би се утопљеник повратио. Први корак ако особа не дише је пет јаких издаха и око 30 притисака на грудни кош. У свим ситуацијама мора да се позове хитна помоћ, јер иако сте ви први који спашавате живот онај ко продужава је хитна помоћ", поручила је она.
Шта урадити ако дође до утапања
Kоментаришући то што је у Србији током лета четворо деце изгубило живот у води, Мацура је рекла и да нагли скок у воду и промена температуре могу да представљају велики ризик од утапања за купаче, и додала да током дужег боравка у загрејаној просторији или на сунцу може да дође до толотног удара или сунчанице, када је неопходно болничко лечење.
"Може доћи и до сунчанице када неко дуго лежи на обали. Kада човек изненада изгуби свест температура скаче до непредвидивих 40 степени, престанак знојења означава да постоји слом организма, притисак расте док пулс пада. Ту треба болничко лечење и давање инфузија", навела је.
Опасност од наглог уласка у воду и сунчанице
На питање да ли људи који имају хроничне болести морају посебно да воде рачуна приликом уласка у воду током лета, Мацура је рекла да особа са хроничним болестима, срчани болесници, респираторни пацијенти, неуролошки пацијенти и особе које имају епилепсију треба посебно да воде рачуна приликом уласка у воду јер дејство сунца и воде може да доведе до епилептичног напада и утопљења.
"Срчани удари такође могу бити проузроковани уколико је вода хладна, уколико вас ухвати грч у листовима, стопалу, бутини. То такође може да буде један од ризика фактора од дављења у води", напоменула је докторка.