Мушкарци у 60 одсто случајева сматрају да је родна равноправност у Србији достигнута, док то исто сматра само 40 одсто жена, показују резултати истраживања Повереника за заштиту равноправности о перцепцији мушкараца о родној равноправности у Србији представљеног у Градској кући у Нишу.
Мушкарци и жене различито доживљавају родну равноправност
Постоји јаз у перцепцији мушкараца и жена о родној равноправности, и да мушкарци најчешће равноправност посматрају кроз законодавни оквир, рекла је помоћница повереника за заштиту равноправности Јелена Котевић.
"Најчешће из разлога што мушкарци, када говоримо о родној равноправности, најчешће посматрају законодавни оквир, који уистину јесте такав да не прави разлику између мушкараца и жена ни у једном сегменту", казала је.
Жене равноправност процењују кроз свакодневно искуство
Међутим, жене када говоре о равноправности најчешће посматрају оно што се у пракси дешава, и узимају у избор неплаћени рад, стереотипе о способностима жена да обављају одређене послове, дискриминацију и говор мржње са којима се суочавају жене у политици, као и неравноправност у областима породице и родитељства.
"Постоји велики проценат мушкараца који сматра да је улога оца у одгајању детета веома значајна, али када истраживање и питање спустимо на неки дубински ниво, дођемо до резултата који је поражавајући, а то је да је јако мало мушкараца спремно да одсуствује са посла ради неге детета, иако закон то дозвољава", навела је.
Истраживање открива да су родни стереотипи и даље присутни
Резултати истраживања, како је рекла, говоре да је у друштву још увек заступљени стереотипи и предрасуде, као и традиционална подела родних улога.
"Активности повереника у наредном периоду, захваљујући резултатима овог истраживања, биће усмерене на веће укључивање мушкараца у креирање политика и уопште у дискусију на тему родне равноправности, јер су недовољно укључени и то је један од разлога због којег постоји неразумевање", нагласила је Котевић.
Наставиће се са низом радионица на тему родне равноправности намењених ученицима виших разреда основних и средњих школа, посебно дечацима, како би младима указало на важност родне равноправности за напредак читавог друштва, додала је.
Истраживање показује да мушкарци и жене имају различита очекивања, посебно у области рада, наводи сарадник на пројекту Марко Милановић.
"Оно што ово истраживање указује, у ствари, јесте да кад говоримо о родној равноправности, и даље постоје различите перцепције између мушкараца и жена. И можда је један од главних налаза истраживања да, у ствари, исту стварност различито посматрамо", навео је Милановић.
Породичне улоге и неплаћени рад и даље као велика разлика
Од мушкараца и жена очекује се да на исти начин раде и зарађују, међутим 65 одсто мушкараца сматра да жени приоритет треба да буде породица, истакао је Милановић.
Када је реч о неплаћеном раду, међутим, подаци Републичког завода за статистику, како наводи, говоре да мушкарци двоструко мање раде у кући него жене, док је три четрвртине мушкараца испитаних у истраживњу рекло да препознаје да жене више раде у кући, али да себе види као "помагача", а не некога ко би могао да преузме женску улогу у домаћинству.
Забрињавајући ставови о финансијској контроли над женама
"То је нешто што женама ствара додатно оптерећење и додатне препреке, у у учешћу на тржишту рада. Исто тако, кад говоримо о насиљу и контроли, оно што је код нас један занимљив податак, и за нас је био изненађујући: чак 45 одсто мушкараца сматра да је финансијска контрола над женом у некој ситуацији оправдана", упозорио је Милановић.
Додао је да 50 одсто испитаних мушкараца сматра да финансијска контрола над женом ни у једној ситуацији није оправдана, али да је број оних са другачијим ставом ипак значајан.