Војничка писма су један препознатљив симбол Великог отаџбинског рата. Током читавог рата испоручено више од шест милијарди писама, пресавијена тако да добију облик троугла, што је имало врло практичну сврху.
У годинама Великог отаџбинског рата писма су била једна од најважнијих веза између војника на фронту и њихових ближњих. Због огромног броја пошиљака и услова у којима је поштански систем функционисао, њихов транспорт био је организован готово као снабдевање војске.
На почетку су за писма на фронт стизале посебне коверте, али у ратним условима није било могуће обезбедити их у количинама које су биле потребне. Решење је било једноставно - сам лист на којем је написано писмо постао је и његова "коверта".
Папир је пресавијан тако да се добије троугао. Најпре се савијао горњи десни део листа, затим леви, док се преостали доњи део увлачио унутра како се писмо не би отворило. Са спољне стране исписивани су адреса и презиме примаоца. Овакав облик имао је и практичну предност током транспорта, јер су пресавијени листови били мање изложени гужвању и цепању.
Постојао је још један разлог због којег је одсуство коверте било практично. Војна преписка је контролисана како би се спречило откривање поверљивих информација, а такође се водило се рачуна и о садржају вести које су стизале до бораца. Сматрало се да војник непосредно пред борбу не би требало да прими вести које би могле негативно да утичу на њега, а пошто је троугласто писмо могло да се отвори и прочита без цепања коверте, након провере би се поново пресавило и предало војнику.
Троугао ипак није био једини начин на који су писма припремана за слање. Коришћена је и такозвана "тајна" - већи лист папира пресавијао се напола тако да текст остане са унутрашње стране, док су споља остајали простор за адресу и друге неопходне ознаке.
Пошта важна готово колико и муниција
Државни комитет за одбрану посветио је посебну пажњу поштанској вези између фронта и позадине. Већ 20. августа 1941. године донета је Резолуција број 530 "О унапређењу транспорта и преноса писама Црвеној армији и унапређењу поштанске службе у земљи".
Возила која су превозила пошту за фронт добила су посебан статус и била изједначена са транспортом муниције, а поштански вагони су, када је било потребно, могли да буду прикључени на било који воз. Циљ је био да преписка до војника стигне што брже.
У изузетним ситуацијама за преношење порука коришћени су чак и голубови. Истовремено је постојала опасност да непријатељ пресретне преписку, па су предузимане мере како писма не би открила положај и друге податке о војним јединицама.
Због тога је 6. фебруара 1943. године Народни комесаријат одбране увео петоцифрене бројеве теренских пошта. На пошиљци су смели да буду наведени само тај број и име војника. Назив и локација јединице, као и подаци попут чина и војне специјалности, нису смели да се наводе. Преписка је, са изузетком пакета, била бесплатна, што је додатно омогућило да писма масовно путују у оба смера.