Нове мРНК вакцине против ХИВ-а, мајмунских богиња и крпељног енцефалитиса развијају се у Русији, а научници тренутно проучавају њихову способност да изазову имуни одговор код лабораторијских животиња. Иза истраживања стоје научници Државног вирусолошког центра "Вектор", који проучавају способност потенцијалних вакцина да подстакну имуни одговор организма.
"МРНК вакцине против инфекција као што су мајмунске богиње, ХИВ-1/СИДА и крпељни енцефалитис тренутно пролазе кроз студије имуногености на лабораторијским животињама", рекла је водећи истраживач центра Лариса Карпенко на конференцији "Инжењерска биологија и биофармацеутски производи".
Према речима научника, мРНК вакцина против ХИВ-а кодира такозвани Env тример - протеински комплекс који се налази на површини вирусне честице. Стручњаци центра такође раде на стварању терапеутских мРНК које подстичу производњу антитела против широког спектра изолата ХИВ-а.
Како функционишу мРНК вакцине
За разлику од неких традиционалних вакцина, које организму представљају ослабљени или инактивирани патоген или његове делове, мРНК вакцине користе молекул информационе РНК који ћелијама преноси упутство за стварање одређеног протеина повезаног са патогеном, преноси ТАСС.
Ћелије на основу тог упутства привремено производе циљни протеин, који имуни систем препознаје као стран. На тај начин организам може да развије имуни одговор и "научи" да препозна одређену мету без излагања самом узрочнику болести.
Ова технологија постала је широко позната захваљујући вакцинама против ковида 19, али њен потенцијал није ограничен на коронавирус. МРНК платформе истражују се као средство за борбу против различитих вирусних и других обољења, а једна од њихових важних предности јесте могућност релативно брзог дизајнирања и прилагођавања у поређењу са појединим традиционалним приступима развоју вакцина.
Ипак, тестирање на лабораторијским животињама указују да се вакцина још налази у претклиничкој фази. Испитивање имуногености треба да покаже да ли долази жељени имуни одговор, након чега су потребна даља истраживања безбедности и ефикасности пре евентуалне примене код људи.
Од заразних болести до анемије и рака
Научници "Вектора" испитују и могућност примене мРНК технологије и у развоју лекова за наследне или стечене болести код којих је нарушена синтеза одређених протеина у ћелијама.
Једна од области на којој тренутно раде јесте лечење анемије. Идеја таквих терапијских приступа је да се искористи способност мРНК да ћелијама пренесе привремено упутство за производњу одређеног протеина, што би ову технологију могло да учини корисном и у лечењу различитих болести, а не само у развоју вакцина.
Паралелно са тим, "Вектор" сарађује са стручњацима Томског националног медицинског истраживачког центра на развоју лекова за лечење онколошких обољења.
Међу њима су персонализоване мРНК вакцине против рака засноване на неоантигенима - специфичним молекуларним обележјима која настају услед мутација у туморским ћелијама и могу да их разликују од здравих ћелија организма.
Код овог приступа циљ није спречавање инфекције, као код класичних вакцина, већ усмеравање имуног система на карактеристике конкретног тумора. Због тога се такве вакцине развијају као облик персонализоване терапије, прилагођене молекуларним особинама тумора појединачног пацијента.