Данас је Илиндан: Зашто се Свети Илија назива Громовником и које обичаје Срби поштују

"Од Светог Илије, сунце све милије", стара је српска изрека која је настала из веровања да после овог празника највеће летње врућине полако попуштају и да наступа пријатније време. Српска православна црква и верници данас обележавају празник Светог Илије, у народу познатог као Илија Громовник.

Свети Илија или Илиндан, што је народски назив за овај празник, код Срба је честа еснафска слава, славе га кожари, таксисти, електричари, пилоти. Такође, Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Пропашћу Краљевине Југославије та традиција ваздухопловаца је прекинута, али је обновљена 1992. године, преноси РТС.

Зашто је Свети Илија познат као Илија Громовник

Према народном предању, Свети Илија небом пролази у ватреним кочијама које вуку четири коња, док се грмљавина тумачи као звук његових кола, а муње као одраз његове силе. Управо због тога у народу је познат и као Илија Громовник. Празник пада у најтоплијем и најсушнијем делу године, па је од давнина постојало веровање да тог дана не треба обављати послове у пољу, како се не би изазвао гнев светитеља и невреме.

У Светом писму представљен је као снажан и непоколебљив пророк, који је својим животом и проповедањем бранио веру и моралне вредности. Његов значај у хришћанству повезује се са доласком Христове вере и очекивањем Другог Христовог доласка.

Место Светог Илије у хришћанском предању

Црквено предање казује да се Свети Илија, заједно са пророком Мојсијем, јавио на гори Тавор приликом Преображења Господњег, када се Христос пред својим ученицима открио у божанској слави. Управо зато Свети Илија заузима важно место на празничним иконама посвећеним Преображењу.

Значај личности и живота светога пророка Илије сликовито је описао Јустин Поповић следећим речима: "Сведок јединог истинитог Бога, највећи и најнеустрашивији. Јачи од смрти. Пре Христа победио је смрт. Каква света, каква божанствена сила! Огњена ревност за истинитог Бога. Све нечисто спалио је у себи, и око себе у свету. Кад је дошао дан сусрета са смрћу, све су смрти бежале од њега, ниједна није смела да му се приближи, него су огњена кола са огњеним коњима узела га на небо пред очима његовог дивног ученика светог Пророка Јелисеја. Отишао је на небо као цар земље. Био је цар, а ништа није имао, ни колибе, ни крова над главом; ишао је по шуми крај потока, и гаврани му доносили хлеб. А доживео је славу као нико - узнесен је на небо. Сав огањ: у вери у молитви, у ревности, иде на небо да задиви анђеле, и људима да се јави на Тавору да би показао да небески свет учествује у Христовом Преображењу", написано је на сајту Српске православне цркве.