Такозвани "coolcation", односно одмор где је хладнија клима, добија на популарности последњих година, а чини се да је тренд посебно дошао до изражаја 2026. године. Топлотни таласи подстичу путнике да уместо традиционалних летњих дестинација на југу Европе потраже места са нижим температурама, али стручњаци истичу да клима није једини фактор приликом избора одмора.
Од Медитерана ка северу Европе
Многе туристичке агенције у југоисточној Шведској тврде да им посетиоци ове године говоре да су дошли како би побегли од врућине на југу Европе. Туристе наводно пријатно изненађују дневне температуре испод 30 степени, морски поветарац, али и мање гужве него на туристичким атракцијама у јужној Европи.
Све привлачнији постају северни региони попут јужне Финске и Вестланда у Норвешкој, али и свежији крајеви земаља које се налазе јужније - међу њима су Галиција у Шпанији, Трентино-Јужни Тирол у Италији, као и Нормандија и Алзас у Француској.
На једном француском сајту за резервације хотела, од првог топлотног таласа који је Француску погодио у мају, претраге смештаја у Копенхагену порасле су за 246 одсто, док је за Даблин забележен раст од 151 одсто.
У Француској стручњаци из туристичке индустрије примећују и све веће интересовање за планинска одмаралишта, јер више надморске висине доносе пад температуре увече и током ноћи, због чега је боравак пријатнији.
Веће интересовање и са друге стране Атлантика
"Хладан одмор" није ограничен само на европске путнике - туристичке агенције и у Сједињеним Државама бележе исти феномен.
Према подацима једне агенције, број резервација за Осло повећан је за 154 одсто у односу на исти период прошле године, а за Хелсинки за 124 одсто, што значи да путници активно траже путовања ван традиционалних летњих атракција.
"Хладан одмор" све популарнији, али туристи не одустају од Медитерана
Раст интересовања за хладније крајеве, међутим, не значи да ће туристи масовно напустити југ Европе. Стручњаци истичу да на избор дестинације утиче читав низ фактора, док јужна Европа, која је традиционално јефтинија од северне, и даље остаје у врху по популарности.
Шведски професор Стефан Гослинг, стручњак за туризам, каже да су све европске земље забележиле раст броја туриста и да се за сада не уочава тренд који би се могао повезати са врућином.
Температура, како објашњава, јесте једна од ствари које људи узимају у обзир када планирају одмор, али далеко од тога да је једина. Култура, окружење и цене разликују се од земље до земље, због чега туристи не одустају лако од дестинација које већ воле.
Слично оцењује и норвешка агенција за промоцију туризма. Њене недавне анкете показале су да приближно сваки пети страни туриста наводи хладније летње температуре као један од разлога због којих је изабрао Норвешку.
Ипак, како наводе, клима је само један од бројних фактора који одређују куда ће људи путовати. Улогу имају и безбедност, природа, приступачност, авио-везе и девизни курсеви, док медитеранске земље имају веома развијену туристичку инфраструктуру.
Уместо нових дестинација - другачије време путовања
Велики број посетилаца показује да топлији делови Европе и даље привлаче туристе. Грчка је прошле године забележила најбољу годину до сада по броју посетилаца, а исти рекорд остварила је и Шпанија.
Зато стручњаци очекују да би промена могла да се огледа пре у другачијем распореду путовања током године, него у одустајању од топлијих земаља. Према њеном виђењу, туристи би познате дестинације могли чешће да посећују у пролеће или јесен, како би избегли и прекомерни туризам и исцрпљујуће температуре, преноси "Јуроњуз".