Летње врућине доносе и већу потрошњу струје, јер клима-уређаји постају један од највећих потрошача у домаћинствима. Од температуре на којој је клима подешена, преко редовног одржавања, па до начина коришћења ролетни, шпорета и бојлера, бројне свакодневне навике могу да утичу и на висину рачуна и на оптерећење електроенергетског система.
Како најефикасније да користимо клима-уређај
Када температуре напољу постану веома високе, често се питамо да ли је исплативије да клима-уређај ради непрекидно или да се укључује само по потреби.
Иван Антић из Уније сервисера климатизације је за РТС рекао да клима буде подешена на 25 до 26 степени и да ради непрекидно. Додатно, професор Машинског факултета Милош Бањац сматра да климу треба да искључимо када у просторији не боравимо дуже време.
"Не треба да је стално палимо и гасимо, на свака два минута када излазимо, али у континуитету када смо у просторији треба да ради, а када изађемо из просторије треба да се гаси", објаснио је Бањац.
Поред начина коришћења, значајну улогу има и редовно одржавање уређаја.
Антић истиче да су чисти филтери један од најважнијих услова за мању потрошњу електричне енергије.
"Тако ћемо смањити потрошњу. Ако су филтери прљави, клима не ради правилно и троши више струје, а даје мало расхладне енергије тако. Код куће можете сами да оперете филтере и мало пребришете климу споља", рекао је Антић.
Потрошња у Србији
У појединим деловима Београда је потрошња електричне енергије и до пет пута већа од просека.
Дневна потрошња у Србији достигла је 105 гигават-часова, док се у најхладнијим зимским данима троши и до 115 гигават-часова. То показује да се летња потрошња опасно приближила зимским максимумима, преноси РТС.
Да би рачуни били мањи, али и да би се смањило оптерећење електроенергетског система, стручњаци препоручују промену појединих навика.
Антић упозорава да клима не може ефикасно да ради ако су прозори отворени.
"Оно што приметимо кад идемо по фирмама или државним установама често се деси да клима ради и кад је отворен прозор. То не може. Мора све да буде затворено да клима може да ради нормално. Ако је било шта отворено, прво клима не може да постигне да охлади, а друго, нон-стоп ради пуном снагом", истакао је Антић.
Бањац саветује да се током највећих врућина користе тенде, као и унутрашње и спољне ролетне, јер оне смањују продирање топлоте у простор.
Када је реч о кућним апаратима, препоручује да се што мање користе шпорет и рерна, односно да се припремају јела која се брзо спремају или могу да се користе више дана.
"Што се тиче унутрашњих добитака топлоте, то су шпорет и рерна. То треба да што мање користимо или не користимо уопште. Наравно, морамо да кувамо и једемо тако да треба да спремамо храну која је што краћа за припрему или која може да се једе више дана", саветује Бањац.
Пошто се током врелих дана углавном не користи веома топла вода, препорука је да се бојлер подеси на нижу температуру. Такође, идеална температура на клима-уређају требало би да буде подешена на око 25 степени.
На тај начин смањује се потрошња електричне енергије, а уједно се избегава и велики температурни шок приликом преласка из спољашње врућине у расхлађен простор.