Совјетска школа није била само место за стицање знања, већ и институција у којој су дисциплина, једнакост и поштовање правила имали велики значај. Изглед ученика, начин облачења, фризура, па чак и школски прибор били су под строгом контролом. Свако одступање од прописаних норми сматрало се неприхватљивим, а ученици су због тога могли да добију укор или друге дисциплинске мере.
На пример, дуга коса код дечака сматрала се знаком западног утицаја, па су ученици који су подражавали рок музичаре често били приморавани да се ошишају.
Ни девојчице нису имале много простора за индивидуалност - наставници су контролисали дужину школских сукања, а ако је поруб био више од десет центиметара изнад колена, ученице су враћане кући да се пресвуку.
Забрањене су биле и најлон чарапе, ципеле са потпетицом, спортске јакне уместо школског сакоа, као и пуштена коса, која је морала да буде исплетена у плетенице.
Забране су важиле и за школски прибор
Правила нису обухватала само изглед. У нижим разредима годинама није било дозвољено коришћење хемијске оловке јер су наставници сматрали да она квари рукопис и да мастило садржи штетне материје. Прваци су зато писали искључиво налив пером, а домаћи задаци написани хемијском оловком често су морали поново да се преписују.
Фармерке као "идеолошки проблем"
Фармерке су у СССР-у биле много више од комада гардеробе. Како су у почетку биле доступне само малом броју људи, сматране су симболом друштвене неједнакости и западног утицаја. Ученицима који су их носили претило је удаљавање са наставе или укор у дневнику.
Слично је било и са кожним актовкама које су постале популарне крајем седамдесетих година. Наставници су инсистирали да деца у школу долазе са ранчевима, тврдећи да су актовке штетне за правилно држање.
Козметика и накит били су забрањени
Шминка и накит нису били прихватљиви у школама. Кармин, руменило и наглашена шминка сматрани су кршењем правила, па су ученице често морале одмах да их скину ако би наставници приметили. Исто је важило и за златне минђуше, које су ученице морале да скину пред улазак у школу.
Правила су почела да се ублажавају тек крајем осамдесетих година, током перестројке, када су постале дозвољене једноставне, мале минђуше.
Уједначеност изнад свега
Ни нове патике нису биле пожељне, јер су се сматрале симболом западног начина живота. Строга школска правила облачења су важила без обзира на временске услове, па су, на пример, девојчице на Криму и током септембарских врућина морале да носе униформне хаљине са дугим рукавима, преноси "Комсомољска правда".
Основна идеја таквог система била је да сви ученици изгледају исто и да лични стил не сме да буде испред правила која је прописивала школа.