Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и посвећен је духовној припреми уочи празника Успења Пресвете Богородице и строжији је од божићног и апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост, све дане "на води", осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино.
Једино на Празник Преображења Господњег се једе рибу без обзира у који дан недеље празник пада. Даље, ако сам празник Успења падне у среду и петак, не мрсимо већ и тада једемо рибу, вино и уље. У нашем народу постоји обичај да се младо грожђе не једе до Преображења Господњег, јер се тога дана у црквама благосиља грожђе и дели се народу, пише на порталу Храма Светог Саве.
Успенски (Госпојински) пост је установљен је по примеру Пресвете Богомајке, која је време пре смрти проводила у посту и молитви. Доста је млађи од самог празника Успенија Пресвете Богомајке, а први спомен овог поста налазимо код Светог Теодора Студита, који каже: "Исто тако треба држати и пост Богородице, а само дан Преображења Господњег разрешава се на уље и рибу", пише на порталу Епархије жичке.
Увек почиње на Дан седморице браће Макавеја и њихове мајке, који су погубљени мученичком смрћу.
Духовни смисао поста
Прави пост има две стране: телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздражавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свију еванђелских врлина.
Хришћански пост води порекло од Господа Исуса Христа - он је сам постио, говорио о посту и рекао да ће његови ученици постити. Свето писмо сведочи да су апостоли и први хришћани постили, а тако је било кроз сву историју Цркве до данас. "Пост је све Свете руководио у животу по Богу". Циљ поста је приближавање Богу то јест заједница са Богом, прослављање Бога и поштовање светих.