Србија се тренутно суочава са великим бројем пожара на отвореном, а најозбиљнија ситуација је у Делиблатској пешчари, где је ватром захваћено око 2.000 хектара, и на планини Столови код Краљева, где је пожар захватио око 200 хектара.
Према речима министра унутрашњих послова Ивице Дачића, ни на једној од ових локација тренутно нема угрожених насеља, кућа, домаћинстава или инфраструктуре. Ипак, терен на којем се пожари шире у великој мери отежава рад екипама на терену.
"Јуче смо дали званично одобрење да сви могу да се врате и да може да се саобраћа до Шумарка. Значи да је безбедно за боравак људи. Екипе су непрекидно на терену, постоје три жаришта, даноноћно дежурају. Од јуче је усидрен и ватрогасно-спасилачки брод са посадом, у циљу обезбеђења воде за гашење пожара", рекао је Дачић за РТС.
На гашењу пожара у Делиблатској пешчари ангажовано је 296 припадника ватрогасно-спасилачких јединица, 73 возила, четири квадова, 38 радних машина, базен, брод и три хеликоптера.
Посебан проблем представља терен - Делиблатска пешчара обухвата 35.000 хектара, а Дачић је подсетио да је у последњих неколико деценија више пута била изложена изузетно великим пожарима. Највећи је забележен 2007. године, када је изгорело 3.800 хектара.
Гашење додатно отежава ветар који мења правац.
"Песак не дозвољава кретање тешких возила, машина, и свега. Направљени су просеци дужине 67 километара, да се омежи, да ту буде голи простор како ватра не би могла да се прошири на остали део Делиблатске пешчаре. Али, због ветра, често и ти просеци који су широки по 50 метара, нису довољни, јер ветар пребаци паљевину на другу страну", рекао је Дачић.
Шуме чине око 30 одсто површине захваћене пожаром, док остатак чине ниско растиње и пешчани спрудови.
На Столовима пожар захватио око 200 хектара
Пожар на планини Столови код Краљева захватио је око 200 хектара, а терен је, како је навео Дачић, још неприступачнији.
"Ту су камен, литице, то је терен опасан за кретање. Нема угрожених објеката, домаћинстава, инфраструктуре", рекао је Дачић. На овој локацији ангажована су 43 ватрогасца, 14 возила, квад, базен и по један хеликоптер МУП-а и Војске Србије.
Код Бујановца проблем представљају минско-експлозивна средства
Пожар у околини Бујановца захватио је око 200 хектара, а гашење отежава чињеница да се део територије налази у копненој зони безбедности. Додатни ризик представљају неексплодирана минско-експлозивна средства која су остала из сукоба са терористима.
"Реч је о подручју које је искључиво насељено Албанцима и налази се уз административну линију са Косовом и Метохијом. Чак и за деловање хеликоптера је веома опасно, зато што не знате да ли можете да активирате неку мину. Али нема угрожених људи и домаћинстава", рекао је Дачић.
У месту Горњи Брестовац у општини Бојник пожар је захватио око 100 хектара. Ситуација је на овој локацији под контролом и очекује се да ће ускоро бити проглашена локализација пожара.
Од 5. августа више од 1.400 пожара и експлозија
Од 5. августа у Србији је евидентирано укупно 1.714 ванредних догађаја, од чега 1.436 пожара и експлозија.
Због великог броја пожара ангажоване су све расположиве снаге, а у гашењу, поред ватрогасно-спасилачких јединица, учествују и војска, добровољна ватрогасна друштва, различита комунална предузећа, Српско-руски хуманитарни центар, Горска служба спасавања и друге службе.
"То су људи који жртвују своје животе и морам да захвалим и свима другима. Ту је и војска, добровољна ватрогасна друштва, разна комунална предузећа, српско-руски хуманитарни центар, горска служба спасавања, и разне друге службе, и свима смо захвални", рекао је Дачић.
Београдом се шири мирис паљевине, мери се квалитет ваздуха
На питање због чега се у Београду осећа јак мирис паљевине, Дачић је рекао да претпоставља да долази из Делиблатске пешчаре, али је додао да се у Београду није догодило ништа ванредно.
"Дали смо налог Агенцији за заштиту животне средине да се свакодневно мери квалитет ваздуха и да ли постоји нека ванредна опасност која би могла да буде проузрокована овим пожарима", рекао је Дачић.
Поред пожара, проблем и историјски низак Дунав
Дачић је указао и на историјски најнижи водостај Дунава у последњих више од 100 година. Ниво реке је у међувремену порастао за 30 центиметара, али се поново очекује пад, јер се не прогнозирају падавине.
"У исто време морате да ангажујете снаге и на оспособљавању пловидбе, оспособљавању живота канала Дунав-Тиса-Дунав од којег зависи велики број људи, екосистема и пољопривреда, електропривреда... Потребно је да се обезбеди вода за канал Дунав-Тиса-Дунав. Отежано се обавља саобраћај, али се обавља. Електропривреда ради нормално, али са смањеним капацитетом због нивоа воде. У сваком случају, сваки дан се ради", рекао је Дачић.