Србија до краја године добија закон о вештачкој интелигенцији: AИ садржај мораће да буде означен

Србија би до децембра требало да усвоји први закон о вештачкој интелигенцији, који ће бити усклађен са европским стандардима. Једна од кључних новина биће обавезно означавање фотографија, видео и аудио-садржаја које је креирала или изменила AИ, док је главни циљ прописа заштита безбедности и здравља грађана и спречавање злоупотреба.

Рок за усвајање закона о вештачкој интелигенцији је децембар ове године, изјавила је за Радио Београд државни секретар у Министарству науке, технолошког развоја и иновација Марија Гњатовић.

Србија припрема први закон о вештачкој интелигенцији који ће бити у потпуности усклађен са европским стандардима, а рок за његово усвајање је децембар ове године, изјавила је, у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, државни секретар у Министарству науке, технолошког развоја и иновација Марија Гњатовић.

Доношење закона, како је објаснила, не би требало значајније да промени доступност AИ модела и система које грађани користе у свакодневном животу. Главни циљ је да се успоставе правила која ће грађане заштитити од могућих злоупотреба, а истовремено омогућити даљи развој иновација.

Обавезно означавање садржаја који ствара AИ

Једна од најважнијих промена односиће се на транспарентност садржаја насталог уз помоћ вештачке интелигенције.

Гњатовић је нагласила да ће према домаћем закону бити обавезно да грађанин буде обавештен када гледа фотографију или видео, односно слуша аудио-запис који је креиран или измењен помоћу AИ алата.

Само означавање таквог садржаја, међутим, неће бити довољно. Према њеним речима, примену закона мораће да прати и едукација становништва, како би грађани боље разумели начин на који AИ модели и системи функционишу и доносе одлуке.

Говорећи о примени вештачке интелигенције у медијима и науци, Гњатовић је указала да су се околности значајно промениле и да се водећи светски издавачи данас баве и едукацијом о правилној употреби AИ приликом припреме публикација.

"Основни принцип и европског акта и нашег закона је да човек остаје у центру доношења одлука - као централна фигура у томе", поручила је Гњатовић.

Посебна правила за системе високог ризика

Када је реч о надзору над применом закона, државни секретар је навела да се институционални оквир још увек развија широм света, јер се технологија развија брже од реакција институција.

Према предвиђањима, надзор над применом закона требало би да врши тржишна инспекција, док ће одговорност бити и на произвођачима и корисницима AИ система.

За системе који буду сврстани у категорију високог ризика важиће строжа правила. Биће обавезно достављање документације о томе на који начин се у перспективи прати тачност и ефекте рада софтвера.

Планирано је и формирање регулаторног тела које ће водити регистар система и модела вештачке интелигенције који се примењују на тржишту Србије.

Гњатовић је истакла да Србија не касни у овом процесу, већ да кроз међународну сарадњу припрема изузетно квалитетан документ чији је примарни фокус заштита безбедности и здравља грађана, али уз истовремену подршку иновационом екосистему и стартап компанијама