На Шангајској листи ове године Универзитет у Београду није међу 500 најбољих у свету, док Универзитет у Новом Саду већ другу годину заредом није у првих 1.000 универзитета. Ово је можда било изненађење за ширу јавност, али не и за академску заједницу.
Проф. Зоран Николић, са Физичког факултета у Београду, који редовно прати промене на Шангајској листи, каже да је Универзитет у Београду ове године на 544 позицији, док је прошле године био на 413. месту. Објашњава да су два разлога пада на листи престижних светских универзитета – то што са УБ сваке године "излази" исти број научних радова и изостанак домаћих истраживача са листе најцитиранијих.
"Ово што се десило је очекивано и природно, јер Универзитет у Београду иде из године у годину са истим бројем радова годишње. У свету се годишње ствари око три одсто више научних радова. То нам прави пад од 20 до 30 места на годишњем нивоу. Осим тога проф. Петар Сеферовић више није на листи најцитиранијих истраживача у свету и то је довела до пада на листи за око 70 до 80 места", појаснио је Николић за РТ Балкан.
Подсећа да је Универзитет у Београду био међу 400 најбољих у свету када је на листи најцитиранијих истраживача имао два научника.
Он решење види у повећању броја истраживача, а самим тим би се повећао и број објављених радова у престижним часописима "Nature" и "Science". Наводи да сви европски универзитети који не повећавају број истраживача постепено "тону" на Шангајској листи. Посебно када су у питању мање земље.
Универзитет у Београду 2023. године нашао се на позицији између 301. и 400. места, а заслужни за тако добар пласман била су два истраживача проф. Петар Сеферовић са Медицинског факултета и проф. Драган Памучар са ФОН-а, који су били на листи најцитиранијих истраживача у свету.
Проф. Бранко Ковачевић, бивши ректор Универзитета у Београду у чијем је мандату Универзитет у Београду први пут ушао на Шангајску листу, каже да је ово други пут у последњих 15 година да УБ није међу 500 најбољих универзитета у свету.
"Ми смо се први пут 2012. године појавили на Шангајској листи, међу првих 500 универзитета у свету. Међутим, увек се гледају резултати уназад од претходне године, што значи да су то били резултати за 2011. годину. Ево већ смо 15 година на Шангајској листи и само смо два пута били испод 500 места, сада и 2021. године", навео је Ковачевић за РТ Балкан.
Додао је да не сматра да је то лош пласман. Напомиње да првих 250 универзитета на Шангајској листи представља један одсто универзитета у свету, два одсто је првих 500, три одсто првих 750.
"Бити међу три одсто универзитета у свету то је научна фантастика. Чињеница је да смо ми земља која улаже мало у образовање генерално. Мали проценат БДП-а се улаже, најмањи у Европи. Данас смо дошли у такву ситуацију да нико међу младима неће да се бави образовањем, као да је '45. година", рекао је он.
Истакао је и да грешке које се сада праве у образовном систему доћи ће за наплату за 10 година.
Упитан како мотивисати младе људе да се баве науком, као би се повећао број истраживача, он је рекао да је то велики проблем.
"Данас није популарно радити посао у науци и истраживањима. Све мање младих људи види себе у неком научно-истраживачком раду и просвети. Нажалост, не виде себе ни у здравству. И то је огроман проблем", навео је он.
Универзитет у Београду најбољи резултат на Шангајској листи остварио је 2016. и 2017. године. Критеријуми за рангирање на Шангајској листи јесу број добитника Нобелове награде и Филдсове медаље, број научних радова објављених у часописима "Science" и "Nature", цитираност истраживача. Србија међу истраживачима нема добитнике Нобелове награде и Фелдсове медаље, те је кључно за пласман домаћих универзитета број објављених научних радова и цитираност истраживача.