Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се на људе и животиње најчешће преноси убодом зараженог комарц. Реч је о зоонози, што значи да вирус природно циркулише између животиња и комараца, док човек може да се зарази када га убоде заражени инсект.
Како се преноси вирус и када се јављају симптоми
Главни резервоар вируса Западног Нила су птице, нарочито гаврани, вране, свраке и чавке. Код њих инфекција најчешће пролази без симптома. Вирус се у природи одржава у циклусу између заражених птица и комараца који се њима хране. Преносилац вируса је комарац из рода Culex - комарац се зарази када сиса крв заражене птице, а потом вирус може да пренесе убодом на човека или другу животињу. Једном заражен, комарац може да преноси вирус током целог живота.
Човек се најчешће зарази убодом зараженог комарца. Комарци се заразе хранећи се крвљу заражених птица. Ређе, инфекција може да се пренесе трансфузијом заражене крви, трансплантацијом ткива и органа, као и са мајке на дете током трудноће и дојења. Вирус се не преноси међу људима уобичајеним контактом. Симптоми болести настају 3 до 14 дана након убода зараженог комарца.
Како изгледа клиничка слика
Код око 80 одсто заражених особа инфекција протиче асимптоматски. Око 20 одсто инфицираних особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, ређе се јавља оток лимфних жлезда или појава оспе на кожи груди, леђа или стомака. Поменути симптоми пролазе у току неколико дана, а у ретким случајевима могу трајати и више недеља.
Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике са знацима упале мозга (енцефалитис) или упале можданица и кичмене мождине (менингитис), односно неуроинвазивног облика болести. Тада у клиничкој слици, поред грознице и главобоље, долази до појаве укочености врата, ступора, дезорјентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе. Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима.
Осетљивост на инфекцију је општа, али особе старости преко 50 година имају већи ризик за настанак неуроинвазивног облика болести. Инфекција доводи до стварања имунитета, пише
Како се лечи
Нема специфичне терапије против грознице Западног Нила. Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико недеља или месеци. У случају теже клиничке слике, оболели се хоспитализује.
Опште мере превенције
- Најефикаснији начин превенције је спречити убод комарца.
- Избегавати излагање комарцима у време њихове највеће активности, у сумрак и зору.
- Избегавати подручја са великим бројем инсеката (шуме, мочваре и др.).
- Приликом боравка у природи и на отвореном користити средства (репеленте) која одбијају инсекте, на откривеним деловима тела.
- Носити одећу која покрива руке и ноге.
- У циљу смањења броја комараца у затвореном простору користити заштитне мреже на прозорима и заштитна средства (препарате) у виду таблета, течности и слично.
- Смањење броја комараца на отвореном, где се ради, игра или борави, постиже се исушивањем извора стајаће воде која је потребна за све фазе развоја комараца и елиминисањем места на која се склањају комарци (на тај начин смањује се број места на која комарци могу да положе своја јаја). Најмање једном недељно треба испразнити воду из посуда за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради, лименки, украсних базена. Уклонити одбачене гуме и друге предмете у којима може да се накупља стајаћа вода.
- Спровођење систематског сузбијања ларви и одраслих форми комараца од стране овлашћених стручних служби, пише на сајту Градског завода за јавно здравље Београд.
Све чешћи контакт људи са дивљим животињама и инсектима, као и промене у особинама самих микроорганизама, додатно утичу на појаву и ширење заразних болести. Због тога се грозница Западног Нила данас не посматра само као болест појединих региона, већ као значајан јавноздравствени изазов широм света.
Вирус Западног Нила први пут је изолован и идентификован 1937. године у Уганди, у области слива реке Западни Нил. Од тада се постепено проширио далеко изван афричког континента и сматра се најраспрострањенијим арбовирусом на свету.
На европском континенту вирус је присутан још од шездесетих година прошлог века, али је последњих двадесетак година забележен приметан пораст броја оболелих. Стручњаци очекују да би овај тренд могао да се настави, а на њега утиче више фактора - од климатских промена и интензивнијег међународног саобраћаја, до ширења комараца и вируса на нова подручја.