Иако је још рано за коначну процену последица пожара и израду планова за санацију, стручњаци наводе да ће обнова шумских подручја морати да се прилагоди условима нове климатске реалности. Једно од питања је како ће бити обновљено земљиште на оголелим деловима Столова, али и на који начин ће се песак Делиблатске пешчаре поново везивати.
У пожару на Делиблатској пешчари изгорело је око 4.000 хектара, од чега је око 3.900 хектара било под шумом, а штета по биодиверзитет је велика.
"Не можемо и не би вероватно било пожељно да то преводимо у број стабала, јер сама пешчара има неки други карактер. Све шуме у пешчари су заштитног карактера и на првом месту штите овај песак да се не помера", изјавио је за РТС Владимир Николић, в. д. директора Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Николић је навео да закон о шумама, прописује да санациони план мора да буде израђен најкасније у року од три месеца након престанка непогоде. Рок почиње да се рачуна од тренутка када МУП и Сектор за ванредне ситуације званично објаве да је пожар угашен.
Како је додао, припрема плана је већ почела, а посао олакшавају постојећи подаци о стаништима и састојинама, као и планска документа која су за ово подручје већ раније донета.
Угрожени јелени враћени у природу
Према његовим речима, последице пожара су изузетно велике и за животињски свет и микроорганизме, али их није могуће финансијски исказати јер за то не постоји одговарајући механизам.
Јелени који су били угрожени у Драгићевом хату сада су пуштени у природу. Како би се задржали на том простору, обезбеђују им се појилишта и храна.
Нове саднице прилагођене климатским условима
После пожара, неће све врсте бити поново засађене на исти начин. Багрем има способност да се сам обнови вегетативним путем, док ће се код осталих врста избор прилагодити условима које доноси промењена клима.
"Што се тиче бора, врло вероватно нећемо садити бор, већ ћемо садити неке врсте које су отпорније на ове временске услове и на климатске прилике", рекао је Николић за РТС. Према његовим речима, избор ће бити између лишћара и мешовитих састојина четинара и лишћара, које су се показале отпорнијим.
Црни и бели бор спадају међу врсте које су најосетљивије на пожаре. Већу отпорност, како је навео, имају буква, граб и још неке врсте.
За обнову постоје довољни расаднички капацитети, а они ће додатно бити унапређени у Пожеги и Каћу у оквиру пројекта Forest invest. У производњи садница рачуна се и на приватне расаднике, али њен обим у великој мери зависи од урода семена