Све чешћа употреба вештачке интелигенције могла би постепено да мења начин на који комуницирамо, али и слику коју имамо о себи.
Наиме, дуготрајно коришћење вештачке интелигенције у корисничкој подршци могло би да доведе до тога да усвојимо обрасце које роботизовани агенти лакше обрађују, укључујући и опонашање начина на који они комуницирају, указује студија објављена у часопису AI & Society.
Иронично, аутори студије наводе да, како ботови вештачке интелигенције постају све сличнији људима и све их је теже разликовати од стварних људи - бар када је реч о писању порука - можда почињемо да одражавамо и друге карактеристике машина са којима разговарамо и да постајемо мање налик себи.
Шта је "роботоидна људскост"
Истраживачи изразом "роботоидна људскост" описују могућност да поновљена интеракција са вештачком интелигенцијом временом промени начин на који видимо себе.
Међународни тим истраживача који стоји иза студије теоретише да се кроз поновљене интеракције са технологијом прилагођавамо тако да будемо "компатибилнији са вештачком интелигенцијом", ограничавајући своје особености и непредвидивост.
"Друштвени роботи за потребе корисничке подршке осмишљени су тако да опонашају гестове, говор и емоционалне сигнале како би изазвали когнитивне и емоционалне реакције код корисника. Наше истраживање испитује како бављење овим антропоморфизованим роботима може да створи двосмерни утицај, при чему роботи постају сличнији људима, а људи постају сличнији роботима, што називамо 'роботоидном људскошћу'", кажу стручњаци.
Студија је у потпуности теоријска, тако да нису спроведена испитивања на људима током дужег периода како би се измерили ефекти интеракције са вештачком интелигенцијом. Ипак, оквир који је тим развио заснива се на претходним истраживањима интеракције људи и робота.
У средишту ове аргументације је чињеница да је вештачка интелигенција достигла ниво на којем може прилично успешно да пружа корисничку подршку и води природан разговор. Поред тога, може да се прилагоди појединачним корисницима, на пример тако што памти оно што је раније речено.
Тиме се замагљује граница између бота и човека, па размена може да делује више као друштвена интеракција, а вештачка интелигенција може да делује "живље" него икада раније.
"Корисник делује, робот одговара, а поновљеним излагањем корисник временом интернализује ту размену. Машинско учење и вештачка интелигенција могу да појачају овај процес тако што прилагођавају понашање робота на основу уноса корисника, омогућавајући персонализованије и људскије опонашање", наводе.
Истраживачи даље претпостављају да то утиче на нашу слику о себи, као и на начин на који доживљавамо сопствени идентитет.
Док су повратне информације које добијамо од стварних људи и које утичу на наш осећај сопственог идентитета често неочекиване и ван наше контроле, код робота заснованих на вештачкој интелигенцији оне су потврдне, засноване на статистици и вођене алгоритмима. Њихова хипотеза је да бисмо временом могли да почнемо да одражавамо неке од образаца које алгоритам награђује.
Да ли АИ мења начин на који доживљавамо себе
Ово није први пут да научници указују на то да интеракција са вештачком интелигенцијом носи ризик да промени наше размишљање и начин на који се изражавамо.
Људски мозак се и даље разликује од вештачке интелигенције на бројне начине, а тим који стоји иза студије забринут је да би услуге посредоване вештачком интелигенцијом могле да сузе распон веома људских начина на које људи разумеју себе и представљају се другима.
"Роботи и вештачка интелигенција сада су уобичајени у корисничкој подршци. Зато је важно да разумемо како људи ступају у интеракцију са њима, како би компаније на најбољи начин користиле технологију која им је на располагању, а да истовремено остану етичне", наводе стручњаци.