Хормонски дисбаланс, а не "недостатак снаге воље", може бити један од узрока преједања, показало је истраживање тима научника са Тјуменског државног медицинског универзитета руског Министарства здравља. Стручњаци су утврдили граничне вредности хормона глади и ситости које су повезане са високим ризиком од развоја поремећаја у исхрани, који могу довести до гојазности, предијабетеса или дијабетеса типа 2.
"Анализирали смо генетске карактеристике пацијената са раним поремећајима метаболизма угљених хидрата, односно предијабетесом. Посебно су нас занимали регулатори апетита, попут грелина и лептина, који су повезани са осећајем глади и ситости. Успели смо да утврдимо јасне граничне вредности које су повезане са високим ризиком од поремећаја у исхрани, као и утицај друштвених, радних и бихевиоралних фактора", објашњавају научници.
Нови подаци могу помоћи у раном препознавању ризика
Додају да ће нови подаци омогућити да се идентификују пацијенти склони развоју поремећаја у исхрани и повезаних компликација, попут гојазности, предијабетеса или дијабетеса типа 2.
"У фази примарне превенције, када се открије предијабетес, ендокринолог или терапеут треба да процени навике и обрасце исхране пацијента. То ће помоћи да се ефикасније осмисли стратегија лечења, побољша прогноза и значајно одложи или спречи појава дијабетеса, срчаних и бубрежних обољења", нагласила је Исакова.
Благовремено препознавање проблема олакшава лечење
Рана идентификација проблема и активна сарадња пацијента са тимом стручњака, укључујући лекара опште праксе, психолога и медицинску сестру, омогућавају не само ефикасно лечење поремећаја у исхрани већ и корекцију психоемоционалних аспеката, чак и током превентивних прегледа, наводе истраживачи.
Научници планирају да у будућности стандардизују методологију и учине је персонализованијом. Резултати истраживања објављени су у часопису "Медицински савет", а преносе РИА Новости.