Млађим радницима можда недостају знање, обука и разумевање онога што се од њих очекује на радном месту, показале су студије. На тај јаз додатно је указао извештај Института за овлашћени менаџмент (CMI), објављен у јулу 2026. године: Само 6 одсто менаџера сматра да су млади запослени спремни за радно место, док чак 45 одсто припадника генерације Зед верује да већ поседује потребне вештине.
Истраживање Халт Интернашонал Бизнис школе из 2024. године, у којем је учествовало 800 руководилаца људских ресурса, показало је колико је неповерење послодаваца изражено. Уместо недавно дипломираног студента, 37 одсто њих радије би ангажовало робота или вештачку интелигенцију, док би 45 одсто пре изабрало фриленсера. Око 30 одсто руководилаца рекло је и да би радије оставило радно место празно, него да запосли недавно дипломираног студента.
Које вештине недостају генерацији Зед
Према истраживању Халт школе, једна од највећих слабости младих радника је отпорност, а 91 одсто менаџера навело је да овај недостатак већ утиче на њихов учинак.
Још већи значај придаје се комуникацији - 98 одсто руководилаца људских ресурса сматра да је она кључна вештина коју млађи радници треба да поседују. Следе радозналост и спремност за учење, које је издвојило 93 одсто руководилаца. Сарадњу је као важну вештину издвојило 92 одсто руководилаца, креативност 90 одсто, док 87 одсто њих сматра да генерацији Зед недостаје критичко размишљање.
Подаци CMI-ја показују и да само 12 одсто менаџера сматра да млади људи у њиховим компанијама напредују очекиваним темпом. Када млади запослени не напредују довољно или не испуне очекивања, поред недостатка отпорности као проблеми се издвајају и недостатак мотивације, неприкладно понашање или непознавање правила понашања на радном месту, као и недовољно поштовање времена.
Технолошко знање такође постаје све важније. Чак 97 одсто руководилаца људских ресурса сматра да новозапослени треба да имају добро основно разумевање области попут вештачке интелигенције, информационих технологија и анализе података. Ипак, само 20 одсто недавно дипломираних студената сматра да поседује такво знање.
Зашто генерација Зед другачије гледа на посао
Иако су забринутости послодаваца у вези са припремљеношћу младих можда оправдане, генерација Зед улази у свет рада који се значајно разликује од оног у којем су радиле претходне генерације.
Неки млади су одрастали гледајући родитеље који су деценијама радили исти посао, док су њихове баке и деке успевале да изграде кућу, подигну породицу и дочекају пензију са једним приходом у домаћинству. Данас такав циљ многима делује недостижно и зато многи припадници генерације Зед и миленијалци све више страхују да ће морати да раде целог живота, без одласка у пензију.
Многи такође сматрају да можда никада неће моћи да купе кућу или да приуште неке од важних животних корака, попут венчања. Када се томе додају све чешћа отпуштања у технолошком сектору, глобалне геополитичке тензије и екстремне временске прилике, постаје јасније зашто генерација Зед другачије гледа на рад и каријеру.
Део младих је такође одрастао гледајући родитеље како се суочавају са исцрпљеношћу, токсичним радним окружењем или стагнацијом у каријери, иако су деценијама били посвећени послу. То је допринело промени њихових очекивања на радном месту.
То се, између осталог, види у томе што одбијају додатни неплаћени рад у замену за обећано "стицање искуства", али и што су спремни да на време заврше радни дан, уместо да редовно остају дуже и раде прековремено.
Решење би, према овим анализама, требало да буде у другачијој припреми младих за посао током студирања - и то не само кроз стицање знања, већ и кроз развијање вештина и начина размишљања који ће им омогућити да наставе да уче у свету који се брзо мења, преноси "Јуроњуз".
Истовремено, и компаније имају своју улогу. Младима је, пре свега, потребно објаснити шта се од њих очекује на радном месту, како да се понашају и комуницирају у канцеларији, али и како да технологије попут вештачке интелигенције користе за унапређење постојећих пословних процеса.