Трансплантирани бубрег свиње функционисао је у телу мушкарца из Сједињених Америчких Држава 271 дан, чиме је оборен рекорд за дужину функционисања животињског органа у људском телу. У међувремену је за пацијента пронађен и људски донор.
Лекари наводе да се до сада није догодило да животињски орган толико дуго функционише у људском организму. Према њиховим оценама, свињски органи би у будућности могли да послуже као својеврсни "мост" за пацијенте који чекају да се појави одговарајући људски орган за трансплантацију.
Пацијент Тим Ендруз рекао је да му је ова операција донела наду и омогућила да не мора свакодневно да иде на дијализу.
Свињски бубрег је, међутим, на крају престао да функционише и морао је да буде уклоњен. Ендрузу је због тога била потребна кратка серија дијализа, након чега је за њега пронађен људски донор.
Зашто се истражују свињски органи
Лекари последњих година интензивно истражују ксенотрансплантацију, односно употребу органа других животињских врста за трансплантацију код људи. Главни разлог је хроничан недостатак органа за трансплантацију.
У Сједињеним Америчким Државама око 100.000 људи чека на трансплантацију бубрега, док се годишње обави око 25.000 таквих трансплантација.
Свиње се сматрају погодним животињама за ксенотрансплантацију јер су њихови органи приближно одговарајуће величине за људски организам, а постоји и дугогодишње искуство у њиховом узгоју. Истраживачи су зато развили јукатанске минијатурне свиње, чији су органи прошли кроз 69 геномских модификација како би били прилагођенији употреби код људи.
Како су "хуманизовани" свињски органи
Циљ ових модификација је да се смањи могућност да људски имуни систем препозна свињски орган као страно ткиво и нападне га. Модификацијама се уклањају одређене карактеристике свињских ћелија које наш имуни систем препознаје и напада, а истовремено се додаје мала количина људске ДНК, која делује попут својеврсне камуфлажне мреже и помаже да се свињско ткиво сакрије од имуног система.
Додатна генетска подешавања имају за циљ да онемогуће вирусе који се налазе унутар свињске ДНК, како би се спречила инфекција.
Овај случај, у којем је свињски бубрег функционисао 271 дан, представља нови рекорд у настојањима да се органи животиња користе као привремено или трајно решење за људе којима је потребна трансплантација, преноси Би-Би-Си.