Вештачка интелигенција све више улази у политички живот, али изгледа да грађани не знају када је она коришћена за писање текстова које њихови представници износе у парламенту. Истраживачи у Шведској и Великој Британији анализирали су више од 17.000 парламентарних текстова објављених од 2021. до априла 2026. године и пронашли значајан број докумената који садрже делове за које се процењује да су настали уз помоћ АИ. Користили су посебне АИ детекторе обучене да разликују писање човека од текста који су генерисали модели великих језика.
АИ све присутнија у парламентарним документима
Резултати показују да је око 15 одсто британских парламентарних изјава анализираних током 2026. године садржало најмање један пасус који је класификован као текст генерисан уз помоћ АИ. С друге стране, у Шведској је 9,4 одсто предлога поднетих током парламентарне 2025-2026. године садржало најмање један такав пасус, што одговара броју од око 300 предлога.
Употреба АИ у парламентарним документима значајно је порасла у односу на ранији период. У Великој Британији, удео таквих текстова износио је око 3,5 одсто 2022. године, док је у Шведској био 1,7 одсто током 2022-2023. године.
Када су истраживачи анализирали целе текстове, а не појединачне пасусе, 6,5 одсто шведских предлога класификовано је као текст настao уз помоћ АИ током последње парламентарне године. У Великој Британији тај удео је у 2026. години износио 2,1 одсто.
Истраживачи траже већу транспарентност
Аутори студије сматрају да би употреба АИ у политичком раду требало да буде транспарентнија. Како наводе, без обзира на то у којој мери је вештачка интелигенција коришћена, недостатак информација о њеној употреби може да носи одређене ризике.
Додатни проблем је то што текстови настали уз помоћ АИ често могу да буду добро написани и убедљиви. Због тога аутори упозоравају да грешке у таквим текстовима могу проћи непримећено.
Политичари већ признају да користе АИ
Ови резултати долазе у тренутку када поједини политичари већ отворено говоре о употреби генеративне вештачке интелигенције у свом раду. Шведски премијер Улф Кристерсон је у августу 2025. године открио да редовно користи алате попут ЧетГПТ-а и француског четбота LeChat како би добио "друго мишљење" о политичким питањима.
АИ је, како је навео, користио да провери шта су друге земље урадиле у одређеним ситуацијама и да размотри да ли би Шведска требало да поступи другачије. Његова секретарка за штампу накнадно је навела да у те алате нису уношене безбедносно осетљиве информације.
Студија тако отвара питање не само колико политичари користе АИ, већ и колико би јавност требало да буде обавештена о њеној улози у текстовима које добија од својих изабраних представника.
Како су откривали употребу АИ
Истраживачи су направили посебне системе за откривање могуће употребе АИ у шведским и енглеским парламентарним текстовима. Обучили су их на људским текстовима насталим пре шире употребе генеративне АИ, као и на текстовима које је генерисала АИ на сличне политичке теме, преноси "Јуроњуз".
Детектори су потом коришћени за анализу докумената, како целих текстова, тако и појединачних пасуса. Текст је означаван као потпомогнут АИ ако би најмање један довољно дугачак пасус показао знаке њене употребе. Ипак, анализа не може да покаже који је конкретан АИ алат коришћен, нити на који начин, већ само да у одређеним деловима текста постоје знаци употребе АИ.