Мала острва често немају много могућности када је реч о управљању отпадом. Становници и туристи стварају велике количине смећа, док транспорт отпада на копно или друга места ради рециклаже често није економски исплатив. Због тога многа острва део драгоценог земљишта користе за депоније.
Тилос је, међутим, пре неколико година одлучио да покуша другачије. У сарадњи са грчком компанијом "Polygreen", која се бави циркуларном економијом, и уз подршку Регионa Јужни Егеј, острво је у потпуности уклонило уличне контејнере и увело нови систем сакупљања отпада. Тако је Тилос постао прво грчко "zero waste" острво.
Отпад се прикупља од врата до врата
Свако домаћинство и предузеће добило је посебне кесе за материјале намењене рециклажи и за органски отпад. Свака кеса означена је QR кодом, што је омогућило организованије прикупљање отпада. Сав отпад који се прикупи од становништва и предузећа сада се одвози у Центар за циркуларне иновације, изграђен на месту некадашње депоније.
Захваљујући овом систему, Тилос је постао прво острво на свету које поседује сертификат "Градови без отпада". Стопа рециклаже и компостирања на острву сада је близу 90 одсто, што је знатно више од просека у Грчкој и Европској унији.
Отпад постаје сировина
На Тилосу се годишње прикупи око 330 тона отпада - од тога је 60 одсто материјал за рециклажу, 30 одсто органски отпад, док се преосталих 10 одсто користи као гориво у фабрикама цемента.
Органски отпад се прерађује у компост, односно ђубриво, које се бесплатно дели локалним пољопривредницима. Материјали који не могу да се рециклирају претварају се у алтернативно гориво. Остатак отпада разврстава се у 15 категорија, пресује и шаље на копно, где се користи као економски вредна сировина.
Тако је отпад на Тилосу добио потпуно другачији третман. Уместо да се закопава, он се поново користи или прерађује, па се, како је објашњено, више не посматра као отпад, већ као сировина којој се даје нова намена.
Промену су започели у школама
Овакав систем, међутим, може да функционише само ако становници правилно раздвајају отпад у својим домовима. Зато је за увођење новог начина управљања отпадом било потребно много труда и промене навика.
Пројекат, назван "Just Go Zero Tilos", прво је представљен деци у школама. Она су потом нове навике и идеју пренела родитељима, чиме се иницијатива постепено проширила на целу заједницу. Пројекат је сада спреман за ширење, а регионалне власти планирају да овај модел примене и на другим малим грчким острвима. Циљ је да и она престану да одлажу отпад у земљу и почну да га третирају као материјал који може да се поново искористи.