Реч је о технологији познатој као интерфејс мозак-рачунар, која региструје електричне сигнале мозга и претвара их у команде за спољне уређаје. Да би такви системи могли да помогну особама које не могу да комуницирају, неопходно је научити како да се из мождане активности препозна оно што особа жели да каже, чак и када речи изговара само у мислима.
Истраживачи су зато анализирали електроенцефалограме 22 здрава добровољца. Учесници су имали задатак да наглас, а затим и само у мислима, изговоре шест командних речи "горе, доле, лево, десно, напред, назад".
Циљ истраживања научника из региона Дона био је да се утврди да ли се из мождане активности може препознати разлика између речи коју човек заиста изговара и речи коју само замишља - а резултати су показали да унутрашњи говор оставља препознатљив траг у активности мозга. Иако човек не помера усне и не производи звук, током менталног изговарања настају стабилни обрасци мождане активности који се могу регистровати стандардном ЕЕГ капом са сензорима.
Алгоритми машинског учења успели су да разликују ове сигнале са тачношћу до 78 одсто.
Један од аутора истраживања објаснио је да би оваква технологија могла да буде посебно значајна за људе који не могу да говоре или да се крећу, јер би им у будућности могла омогућити да контролишу технологију, куцају текстове и комуницирају са виртуелном стварношћу користећи само своје мисли.
"Речник" можданих сигнала
Истраживачи су направили и отворену базу података која је доступна научницима широм света. Шапошников је објаснио да база представља својеврсни речник можданих сигнала - сигнале који одговарају различитим речима. За сада садржи шест команди, али је план да се број речи прошири на неколико десетина.
Следећи циљ научника је да додатно побољшају тачност препознавања, на 90 до 95 одсто. То би покушали да постигну усавршавањем метода за анализу ЕЕГ сигнала и применом напреднијих алгоритама вештачке интелигенције.
Помоћ људима који не могу да говоре
Потенцијална примена овакве технологије посебно је значајна за људе са амиотрофичном латералном склерозом, синдромом изолације, али и за пацијенте који су претрпели мождани удар, тешку трауму или неуродегенеративне болести.
Код неких од њих тело може бити готово потпуно непокретно, док су истовремено свесни окружења и могу да размишљају. Неки не могу да пошаљу поруку, помере руку, па чак ни језик.
Управо ту би интерфејс мозак-рачунар могао да промени начин на који комуницирају. Уместо говора или покрета, довољно би било да особа помисли на одређену реч или команду, а систем би је препознао и претворио у радњу.
То би могло да значи да особа само помисли на одговарајућу реч, а систем је претвори у текст, команду рачунару или инструкцију инвалидским колицима, преноси "Комсомољска правда".
За сада је реч о истраживању са ограниченим бројем речи и учесника, али научници планирају да прошире речник и додатно повећају прецизност препознавања. Циљ је да технологија једног дана омогући људима који су изгубили способност говора и кретања да поново комуницирају и управљају уређајима - и то само помоћу њихових мисли.