Пасивно пушење остаје један од водећих узрока болести и смртности која се може спречити међу непушачима. Повезано је са озбиљним здравственим проблемима, укључујући срчана обољења, респираторне болести и рак.
Процењује се да је током 2023. године чак 2,71 милијарди људи широм света било изложено пасивном диму, односно комбинацији две врсте дима који удишу непушачи - изложеност је допринела 1,66 милиона смртних случајева.
Међу изложенима било је 767 милиона деце млађе од 15 година, која су посебно рањива, као и 1,49 милијарди жена. Ови налази потичу из студије о глобалном терету болести (GBD) из 2023. године. Истраживачи су процењивали изложеност пасивном пушењу и њен утицај на здравље у 204 земље и територије у периоду од 1990. до 2023. године.
Потреба за јачом регулацијом
Упркос размерама проблема, приближно 70 одсто светске популације није заштићено свеобухватним законима о забрани пушења.
Од 2024. године, само 79 земаља достигло је највише стандарде заштите у оквиру Светске здравствене организације, а приближно 70 одсто тих земаља налази се у Америци. Највиши стандард подразумева да су сва јавна места потпуно без пушења или да је законом обухваћено најмање 90 одсто становништва.
Ипак, забележен је напредак. Удео светске популације обухваћен свеобухватним законодавством о забрани пушења повећао се са 3 одсто у 2007. години на 33 одсто у 2024. години. Таквим законима сада је обухваћено 2,6 милијарди људи.
Аутори студије, међутим, наводе да саме забране пушења нису довољне. Иако директно смањују изложеност дуванском диму, потребне су и додатне мере, попут опорезивања дувана, забране маркетинга, увођења једноставне амбалаже и програма за престанак пушења.
Регионалне разлике
На глобалном нивоу, број људи изложених пасивном пушењу остао је углавном исти, али је у појединим деловима света забележен нагли раст. Истраживачи су посебно издвојили подсахарску Африку, Северну Африку и Блиски исток, где је повећање изложености приписано расту становништва.
Пасивном диму било је изложено 37,7 одсто становништва Централне Европе, Источне Европе и Централне Азије, што је више од глобалног просека од 33,9 одсто. То значи да је у овом региону било изложено 146 милиона људи.
С друге стране, већина земаља Западне Европе била је обухваћена "суперрегионом са високим приходима", који је забележио један од најзначајнијих напредака у смањењу изложености пасивном диму. Данска и Норвешка постигле су нека од највећих смањења на свету од 1990. године, од 48,8 одсто и 44,3 одсто, респективно.
Утицај на здравље
Последице пасивног пушења не огледају се само у броју изложених људи. Према извештају, пасивно пушење је узрок губитка 44,8 милиона година здравог живота, као и да и даље представља значајан допринос инвалидитету и прераној смрти.
Док пушач удише "главни дим" кроз филтер цигарете, непушачи првенствено удишу споредни дим, који је нефилтриран и садржи веће концентрације токсичних и канцерогених једињења по јединици него дим који удише сам пушач, преноси "Јуроњуз".
Истраживачи су проценили да пасивно пушење и даље представља значајан покретач глобалног губитка здравља, посебно кроз кардиоваскуларне и педијатријске респираторне болести. Изложеност дуванском диму повезана је са бројним здравственим стањима, међу којима су мождани удар, инфекције доњих дисајних путева, хронична опструктивна болест плућа, астма, дијабетес типа 2 и рак трахеје, плућа и дојке.