Ученици из Србије остварили лошије резултате на ПИСА тестирању у 2025. године из математике, читања и природних наука у односу на претходне циклусе тестирања, саопштила је данас Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) која спроводи ово истраживање.
Просечни резултати у математици, читању и природним наукама у Србији били су слабији него 2022, 2018. и 2012. године и нижи од просека у земљама чланица ОЕЦД у све три области, наводи се у анализи за Србију.
Из научне писмености ђаци из Србије имали су у просеку 429 поена (просек ОЕЦД-а 482), читалачке писмености просек је био 415 поена (просек ОЕЦД 461), а из математике 417 поена (ОЕЦД-ов просек 463 поена). У претходном циклусу 2022. просечно постигнуће ученика из Србије на скали научне писмености био је 447 бодова, из читалачке писмености 440, а из математичке писмености 440 бодова.
"Резултати ПИСА теста за 2025. се знатно разликују од претходних резултата. Ове промене су примећене у контексту распрострањених штрајкова студента и наставника у години пре тестирања", саопштио је ОЕЦД, додајући да тај контекст треба имати на уму приликом тумачења резултата тестирања.
На највећем међународном тестирању, где се мери колико ученици научено из три области знају да примене у пракси, у 2025. години учествовало је 760.000 ученика из 91 земље. Учествовали су ученици узраста 15 година.
Најбоље резултате на ПИСА тесту 2025. године остварили су ученици из Кине (Пекинг, Шангај, Ђангсу и Џеђанг), као и Сингапура. Међу 10 земаља чији су ученици показали добро знање су и Естонија, Јапан, Јужна Кореја, Макао (Кина), кинески Тајпеј и Велика Британија.
Учинак ученика у земљама ОЕЦД-а је опао, са најнижим просечним нивоима учинка икада забележеним у науци, читању и математици. Неке земље регистровале су међутим унапређење и међу земљама ОЕЦД Костарика, Словачка, Турска и Британија забележиле су повећање броја поена у науци од 2022.
ОЕЦД наводи да је код читања регистрован посебно оштар пад у последње три године, укључујући вештина које су најважније у добу вештачке интелигенције – процена информација, повезивање више извора и критичко разумевање прочитаног. Указује се и на удвостручење броја случајева "брзоплетог читања" (када ученици читају али нетачно) на девет одсто између 2018. и 2025.