Научници у Русији развијају нови препарат против гојазности, а у фокусу истраживања је дихидрокверцетин, природна супстанца која се налази у дрвету и кори ариша и јеле. Стручњаци испитују њен потенцијал у борби против вишка килограма, са циљем да развију препарат који би био безбедан за употребу.
"Биљке су права ризница активних супстанци које се могу користити на нове начине. Дихидрокверцетин се, на пример, раније користио искључиво као антиоксиданс, а сада наши научници заједно са колегама из иностранства проучавају његову способност да утиче на смањење телесне тежине", наглашавају.
Дихидрокверцетин делује на организам на више начина - као и други полифеноли, неутралише слободне радикале и на тај начин смањује оксидативни стрес:
"Спроведен је велики број истраживања на животињама, која су показала да дихидрокверцетин може да смањи телесну тежину у просеку за 5,2 одсто месечно. Механизми његовог деловања још се проучавају, али се издваја неколико основних: активирање браон масног ткива, односно појачавање термогенезе, побољшање осетљивости на инсулин, као и смањење оксидативног стреса у масном ткиву", наводе истраживачи.
Додају да су већ добијени и резултати истраживања у којима су учествовали људи. Испитаници су током шест месеци узимали дихидрокверцетин у дози од 300 милиграма дневно. Просечно су изгубили 1,6 килограма, док је просечан губитак тежине у контролној групи износио 0,3 килограма.
Препарат је још у експерименталној фази
Ипак, научник је указао и на ограничења терапије дихидрокверцетином, а као највећи проблем наводи се његова ниска биорасположивост.
"Супстанца се слабо апсорбује, а њена ефикасност у великој мери зависи од цревне микробиоте и метаболизма конкретне особе. Зато је дихидрокверцетин перспективно, али још увек експериментално средство. Предстоји још клиничких испитивања, развој оптималних начина примене и још читав низ корака".
Гојазност је повезана са оксидативним стресом и хроничном упалом у масном ткиву, што може додатно пореметити метаболизам и осетљивост на инсулин. Антиоксиданси могу да помогну у неутралисању штетних једињења и нормализацији функције масних ћелија, а могу имати и улогу у регулисању апетита утицајем на хормоне ситости и глади. Поред тога, полифеноли могу да подстакну лучење GLP-1, хормона који је мета популарних лекова за смањење телесне тежине.
Стручњаци наглашавају да ефекат антиоксиданаса не може да се изједначи са дејством лекова попут Оземпика. Препарати који делују на GLP-1 рецепторе знатно снажније утичу на смањење телесне тежине, али су намењени лечењу гојазности и дијабетеса типа 2 и могу изазвати нежељене ефекте, попут мучнине, повраћања и дијареје, као и повећати ризик од панкреатитиса. Антиоксиданси имају другачију улогу и не представљају замену за терапију, већ могу бити подршка метаболизму у оквиру здраве исхране и физичке активности.