Реконструкција Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској је завршена, а нови простор донеће боље услове и подршку деци која више од три године бораве на другој локацији.
После 90 година, установа која представља стуб солидарности и бриге о најосетљивијима, добила је нови изглед. Реконструкција је допринела бољој организацији простора, каже руководилац Стационара Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Милош Станковић.
"Постоји ритам дана, где је све предвиђено од најосновнијих базичних хигијенских потреба - хране, лекова, терапије, али и других третманских активности - одлазак код логопеда, излазак у двориште. То је све што ће овде бити интезивније организовано с обзиром на могућност за бољу организацију простора", објаснио је Станковић.
Објекат са 200 места биће подељен у три радне јединице, како би се свакодневица што боље прилагодила потребама деце, наводи РТС.
Посебно ће бити организовани смештај за децу са комбинованим развојним и здравственим сметњама, домски смештај за децу од треће до седме године и прихватилиште за најмлађе - од рођења до треће године.
Посете деци биће организоване у посебним собама
Педагог у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Љубица Бзенић рекла је да ће у прихватилишту бити доступне и собе за посете.
"Овај простор који смо добили, који нам је и проширен просторно, омогућиће да се те активности несметано одвијају. Оно што је још веома важно за прихватилиште јесте да ће бити одвојене собе за посету деци, јер је то у том процесу боравка у прихватилишту нераздвојиви део програма", објаснила је Бзенићева.
Иза сваког распореда, третмана и свакодневне активности стоји исти циљ, да дете зна шта га чека, коме може да се обрати и где може да пронађе сигурност. Посао оних који о деци брину није једноставан, захтеван је, одговоран и често непредвидив. Али један осмех, поглед, загрљај или рука која тражи познату особу, како је истакла, посебни су тренуци.
Бзенићева је истакла да је оно што је детету у овом узрасту најпотребније јесу сигурност и предвидивост, пре свега.
За повратак деце потребни су технички пријем и употребна дозвола
Директор Зоран Милачић рекао је да су Грађевински радови и опремање централног објекта Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Београд завршени.
"Сада чекамо да противпожарци одраде свој део посла, они су већ почели са тим. Након тога треба добити услове за технички пријем и употребну дозволу као финални документ како би се деца поново вратила у објекат", објаснио је Милачић. Објекат је изграђен 1936. године и ове године навршава девет деценија.
Иако је током тог периода било адаптација и редовног одржавања, овако темељна реконструкција, каже Милачић, до сада није рађена.
"Ја мислим да овај објекат због значаја популације о којој се ми бринемо заслужује да добије једно ново рухо", рекао је Милачић.
Звечанска после 90 година добила темељну реконструкцију
Центар за заштиту одојчади, деце и омладине има осам објеката у Београду, док је реконструисани објекат најпрепознатљивији и централни објекат установе.
Милачић је навео да Центар прима децу којој је потребна подршка, а која тренутно не могу да живе у биолошкој породици.
"Све оно што можете замислити да деца имају као проблем третира се у Звечанској. Покушава се да се да неки допринос да, када деца изађу из установе, могу самостално и нормално да наставе живот", нагласио је Милачић.
Од најмлађих до младих који се припремају за самосталан живот
Објекат је првобитно био намењен најмлађима, деци од рођења до треће године. Међутим, промене Закона о социјалној заштити и потреба корисника промениле су и његову намену.
"Биће већински деца са одређеним сметњама у развоју и у складу са тим адаптиран је комплетан простор како би се њихове активности регуларно одвијале, а како би се на неки начин обезбедили бољи услови за рад за све оне који пружају заштиту овој популацији", рекао је Милачић.
У складу са Законом о социјалној заштити, Центар може да брине о младима до 26. године. То се, између осталог, односи на младе који настављају школовање и немају могућност да се врате у биолошку породицу.
"Сва она деца која имају одређене интелектуалне капацитете, која желе да студирају, ми подржавамо и то уколико не могу да изађу и врате се у биолошку породицу", објаснио је Милачић.
Посебна пажња посвећује се припреми младих за самосталан живот након напуштања установе.
"У нашој струци се каже: са даном пријема детета размишља се о отпусту, односно ради се на томе како дете не би изашло са већим траумама него што је ушло у установу", истиче Милачић.
Центар, како каже, са спољним сарадницима покушава да младима који заврше школовање помогне и при проналажењу посла. Подсећа и да Град Београд пружа материјалну помоћ након изласка из установе, као и могућност становања за младе који немају услове да се врате у биолошку породицу. Контакт са Центром, међутим, за многе не престаје одласком из установе.
"Наши корисници врло често и након изласка контактирају са нама и оно што је врло интересантно, део њих који је завршио одговарајуће струке, а које су потребне у нашој установи, јесу запослени тренутно код нас", закључио је Милачић.