У већини случајева ниво тестостерона код мушкараца почиње постепено да опада око 35. године. Ипак, нови налази указују да године можда нису најважнији фактор. Истраживачи су посебно издвојили висцералну маст, односно дубоко масно ткиво у абдомену, као могући важнији показатељ супресије тестостерона.
Висцерална маст обавија виталне органе попут јетре, желуца и црева и садржи велики број рецептора за тестостерон, због чега је посебно осетљива на овај хормон у циркулацији.
Анализа здравствених података скоро 5.000 мушкараца у САД, старости од 20 до 59 година, показала је снажну повезаност између присуства висцералне масти и супресије тестостерона. Унутар ове старосне групе, чинило се да количина ове масти има знатно већи утицај на концентрацију тестостерона него само хронолошко старење.
До сличних закључака дошле су и раније студије. Једна је показала да код мушкараца средњих година мере повезане са количином и расподелом масти имају већи утицај на тестостерон него године. Студија из 2007. године, која је обухватила 1.667 мушкараца, утврдила је да је повећање индекса телесне масе за четири до пет поена повезано са падом тестостерона који је упоредив са око 10 година старења.
Није пресудан само број на ваги
Иако се гојазност повезује са нижим нивоом тестостерона, сама телесна тежина и БМИ не показују увек праву слику. Младић са здравим БМИ може имати висок проценат скривене висцералне масти, док старији, мишићав мушкарац са мање такве масти може имати мањи ризик од проблема са тестостероном. Зато би расподела масног ткива, посебно висцералне масти, могла бити важнија од самих година и броја на ваги.
Како масно ткиво може да утиче на тестостерон
Није још потпуно јасно зашто је производња тестостерона повезана са висцералном масноћом, али истраживачи имају неколико могућих објашњења. Дубоко масно ткиво у пределу стомака могло би да подстакне инсулинску резистенцију, што затим може утицати на начин на који одређене ћелије у тестисима претварају холестерол у тестостерон.
Висцерална маст такође може да подстакне инфламаторне процесе који би могли да поремете хормонску сигнализацију у организму и повећају претварање тестостерона у естрадиол.
Научници истичу да актуелне смернице с правом препознају гојазност као фактор ризика за низак тестостерон, али да њихови налази указују на то да расподела масног ткива, а посебно висцерална масноћа, може пружити додатне информације које се не виде само из укупне телесне масе.
Да ли би смањење висцералне масти могло да помогне
Према закључцима аутора, ови резултати отварају питање да ли би интервенције усмерене на смањење висцералне масти могле директно да помогну код проблема са ниским тестостероном, уместо да се одмах примењује терапија замене тестостерона. У том контексту помињу се и лекови попут Оземпика и Веговија.
Истраживачи истичу да је пре започињања терапије тестостероном важно проценити основне карактеристике гојазности и размотрити метаболичке факторе који могу бити променљиви и самим тим потенцијално отклоњиви.
Ранија истраживања такође сугеришу да пад тестостерона који се повезује са старењем није нужно неизбежан, већ да на њега могу утицати животне навике и здравствено стање. Сви ови налази указују на то да године саме по себи можда не дају потпуну слику о нивоу тестостерона и да би, поред укупне телесне масе, пажњу требало обратити и на то где се масно ткиво у организму распоређује.