За недељу дана у Србији дуплиран је број оболелих од грознице Западног Нила, повећао се за 19.Тиме се укупан број пацијената од јуна ове године до данас попео на 37. Оно што посебно забрињава је да већина њих, чак 34 имају тешку клиничку слику са упалом мозга или упалом можданих овојница.
Лекари кажу да је број оболелих знатно већи, али да већина пацијената нема никакве симптоме или имају блажу клиничку слику па се не јављају лекару за помоћ.
Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" вирус западног Нила, кога преносе комарци, регистрована је у девет округа у Србији. Највише оболелих је у Београду (10), Јужнобачком округу (9), Шумадијском (5), Средњебанатском (4), Јужнобанатском (4), Севернобанатском (2), Западнобачком (1), Расинском (1), Браничевском (1).
Међу оболелима су 24 мушкарца и 13 жена, а просечна старост оболелих је 66,7 година.
Већина заражених и не зна да има вирус
Вирусолог Нада Кулић Капулица каже да за њу број оболелих није изненађење, да је сличан број оболелих био у истом периоду прошле године.
"Дијагностика је сада боља и сада се открива више пацијената. Крајем деведесетих сам прва открила антитела на вирус који изазива грозницу Западног Нила. Вируса је сигурно било и пре тога, али смо ми тада набавили прве тестове због епидемије која је владала у Бугарској", рекла је она за РТ Балкан.
Вирус је тада, како каже, био безазлен, са благим симптомима. Убрзо се мења, када се проширио на амерички континент.
"Тада је доказано да има нове компоненте које остављају последице на мозак и постао интересантан за испитивање. Доказано је да се мењао, да може да буде опасан и да може да нападне мозак. За поједине пацијенте болест је фатална, може да доведе до смртног исхода", појаснила је она.
Сезонски надзор над грозницом Западног Нила траје од 1. јуна до новембра, док се највећи број оболелих уобичајено региструје крајем јула, током августа и почетком септембра, када је највећа активност комараца. Кулић Капулица објашњава да инфекција вирусом Западног Нила код највећег броја заражених, око 80 одсто, пролази неопажено, пацијенти немају никакве симптоме.
Код дела заражених може се јавити блажа вирусна инфекција, праћена температуром, главобољом и боловима у мишићима и зглобовима. И они се не јављају лекару за помоћ. Код малог броја инфицираних, око један одсто, развија се тежа клиничка слика упала мозга или мождане овојнице која захтева болничко лечење.
"За грозницу Западног Нила нема специфичног, антивирусног лека. Терапија је симптоматска, даје се терапија која ублажава симптоме болести. У неким ситуацијама долази и до смртног исхода, али на сву срећу смртност је мала", појашњава она.
Једном прележана болест не даје трајни имунитет, чак ни дуготрајни имунитет. Може се десити да се болест појави код исте особе из сезоне у сезону. Наша саговорница каже да нема места паници, да није сваки комарац заражен и да сваки убод не значи преношење болести.
Из Института "Батут" грађанима саветују да примењују мере личне заштите како би смањили ризик од заражавања. То подразумева употребу репелената, наносити препарате против инсеката на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном. Важно је у природи носити и адекватну одећу – дугих рукава и ногавица, светлих боја, али и смањити боравак у природи у време најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.